Како ће Србија гласати на Евровизији 2026: Претходна такмичења јасно показала ко заслужује 12 поена

Од дебија 2007. до данас, гласање Србије на највећем европском музичком такмичењу постало је феномен који се прати са једнаком пажњом као и сами наступи.

Србија се од свог првог самосталног наступа на Евровизији 2007. године позиционирала као једна од најуспешнијих земаља региона, не само због победе Марије Шерифовић, већ и због специфичног обрасца гласања који је годинама интригирао фанове широм континента.

Статистика показује да су географска близина, културне сличности и присуство дијаспоре и даље важни фактори у размени поена. Управо зато се често говори о тзв. “балканском блоку” и међусобном додељивању високих оцена, укључујући и српске "дванаестице".

Ипак, начин гласања се временом променио увођењем строжих правила за стручне жирије. Док је публика из Србије остала верна суседним земљама, жири је у последњих неколико година почео да показује склоност ка “западнијим” продукцијама и модерним поп аранжманима. Приметно је да су Италија и Шведска често добијале високе оцене од београдског жирија, што указује на тежњу ка професионалној објективности.

Статистика показује да су географска близина и заједничка историја имали кључну улогу у додели бодова. Током протеклих деценија, Србија је највише бодова размењивала са Црном Гором, Босном и Херцеговином(док је још учествовала на Еуросонгу) и Северном Македонијом. Ови "комшијски поени" често су били предмет критика жирија из западних земаља, али су за публику на Балкану представљали природан одраз сличног музичког укуса.

Посебна пажња у виралним анализама посвећена је годинама када су Србију представљали извођачи попут Констракте, чији је наступ донео другачији, алтернативнији приступ.

Године 2022. образац се значајно променио – Србија је добила бодове и из земаља које је раније "заобилазила", попут Исланда и Португалије, што указује на то да аутентичан концепт може да разбије чак и најчвршће гласачке блокове.

Један од клипова на друштвеној мрежи Тикток приказао је таксативно како је наша земља гласала претходних година.

2017: Португалија (жири) / Мађарска (публика)

2018: Шведска (жири) / Мађарска (публика)

2019: Северна Македонија (жири) / Северна Македонија (публика)

2020: Такмичење је отказано због пандемије

2021: Француска (жири) / Италија (публика)

2022: Азербејџан (жири) / Молдавија (публика)

2023: Словенија (жири) / Финска (публика)

2024: Хрватска (жири) / Хрватска (публика)

2025: Француска (жири) / Естонија (публика)

Гласање Србије на Евровизији између 2017. и 2025. показује изражен раскорак између избора жирија и публике, што социолошки указује на разлику између институционалног и популарног укуса. Док жири чешће фаворизује западноевропске земље попут Француске, Шведске и Италије, што одражава стандарде музичке професионализације и “европског” поп канона, публика се доследније окреће регионално и емоционално блиским извођачима из Мађарске, Северне Македоније, Хрватске или Естоније. Овај образац сугерише да у Србији паралелно функционишу два система вредновања музике – један усмерен ка глобалним индустријским критеријумима, други ка културној блискости и емоционалној препознатљивости – уз повремене изузетке када се та два укуса поклопе и настане шири друштвени консензус.

Закључно, иако ТикТок трендови често обликују очекивања и популарност учесника, Евровизија за Србију остаје више од самог такмичења. Дубља анализа предвидљивости гласања показује да Србија све више балансира између регионалне лојалности и препознавања глобалних музичких трендова. Ипак, Евровизија остаје годишњи тест културних веза и односа са остатком Европе.

Како ће Србија гласати ове године, остаје нам да видимо у суботу, 16. маја.