Српска тиктокерка избезумљена: Тврди да је Албанац покушао да је увуче у кола усред Улциња!
Доживела велику трауму на летовању.
Наша популарна млада тиктокерка Леонора Пејчић на друштвеним мрежама је поделила своје стравично искуство које је, како каже, доживела недавно на летовању надомак Улциња у Црној Гори.
Она је прво реаговала на један видео који је подељен и снимљен управо у овом месту, а на којем се чује како Албанци наводно вређају Србе, па се надовезала испричавши своје искуство.
"ОВО ЈЕ СРАМАН И НЕПРОМИШЉЕН ПОТЕЗ!" Огласила се менаџерка Десингерице и Пљугице након што им је градоначелник забранио концерт
"НЕ СОДОМИ И ГОМОРИ!" Десигерици и Пљугици градоначелник ЗАБРАНИО НАСТУП, захтевао ДРАСТИЧНЕ МЕРЕ
СРПСКИ ТИКТОКЕР У ЦЕНТРУ СКАНДАЛА - Реаговао након што су осванули експлицитни кадрови и тврдње да се снима за новац!
- Неко сам ко је летовао ово лето у Улцињу и доживела сам једну велику катастрофу. Чекала сам да се вратим, да ми се мало слегну утисци.. Овако, пре свега другарица и ја смо биле саме на летовању. Нисмо летовале у центру Улциња, већ смо биле у Доњем Штоју, не знам ко зна то је код Велике плаже, буквално нам је смештај био на самој плажи - започела је она своје излагање у видеуу.
- Е сад жасто ово причам, да не буде после "ауу, нашле сте да летујете у Улцињу, зато вам се то и десило шта вам се десило". Нисмо летовале баш у Улцињу, били смо буквално на Великој плажи. Ко зна тамо су све наши људи, одржавају се свирке преко дана, увече... И једно вече је због кише све било отказано за тај дан од свирки и другарица и ја одлучимо да одемо до Улциња, мало да прошетамо увече, купимо који сувенир и да убијемо мало време... Пре свега да се одмах оградим, ни ја ни другарица нисмо биле обучене нешто провокативно, да не би било оних коментара "даа, зато што сте отишле у кратком, зато су вас и смарали", нее. Ништа провокативно, ништа да кежемо да смо ми њих "изазивале", па да се догодило то што се догодило...
Она је навела да се немили инцидент догодио касно увече и да је на сву срећу успела да умакне навалентном нападачу.
- Отишле смо то вече у Улцињ око пола десет и отишле смо да мало прошетамо. Град као град Улцињ је прелеп, одушевљена сам. Преко дана град је феноменалан, али увече оно постаје катастрофа ја мислим. На самом шеталишту има три велика отворена клуба, биле смо ту мало и на крају смо завршиле у српском феноменалном клубу. У принципу завршило се све, и тамо негде око четири, пола пет центар је био пун и полиције је било свуда. Нама, ево свега ми на свету нема ко нас није зауставио и сви су углавном били Албанци, било је и наших људи, било је и странаца наравно, али већински су били Албанци. Били су фини, културни- већина је била таква. Тражили су нам Инстаграм, да прошетамо, да заблејимо, седнемо на плажу... Но, наравно ништа од тога се није десило. Ми крећемо око четити, пола пет у смештај, крећемо да тражимо такси пошто од центра Улциња до нашег смештаја има сигурно неких 15 минута вожње колима - објаснила је она и наставила:
- У међувремену мени се шлиц на торбици заглавио и села сам на степенице да то решим, да нагласим нисам била пијана. Како седамо другарица и ја на степенице паркира се један аутомобил и он ту креће нешто да прича да идемо, да прошетамо с њима, а ми их ту одбијамо. Иза њега креће да му труби један бели аутомобил, бели ауди мислим да је био у питању албанских таблица, ако се не варам. Како је он њему кренуо да труби, тако се овај померио и он се паркирао испред нас и кренуо нешто да нам прича. Ту устанем ја, већ оно изнервирана, значи хиљаду људи нам је стало, бесна не могу да отворим торбицу и не могу да извадим новчаник, иде ми се кући, уморна сам, спава ми се...
У том моменту, због њене реакције настаје права драма за лепу Српкињу и њену другарицу, када дечко из белог аутомобила покушава да их увуче у свој ауто.
- Он се ту паркира, поред њега седи још један дечко и позади била су затамљена стакла, ја нисам видела ко је. Тај дечко што је возио излази из кола и креће ка мени. Већ сам рекал да сам устала и рекла му "ајде више, престаните да смарате". Он дечко излази, креће нешто да ми прича и креће да ме вуче за руку и покушава да ме увуче у кола. У том моменту отварају се задња врата аутомобила и још један дечко креће ка нама, ја се ту некако ишчупам и крећем да скачем, крећу ми сузе. Смејем се, крећем да вриштим. Он креће ка мени и поново ме вуче за руку, ја се ту тргнем и кренем да трчим. Кренем да бежим као луда. Центар Улциња, много људи и сви они гледају шта се дешава, ја плачем. Он дечко седа у кола и креће за мном, док ја трчим. Улећем у хол неке зграде, седам ту јер су биле и камере и почињем да плачем јер не знам шта ме је снашло. У животу ми се тако нешто није догодило да неко креће да ме увлачи у кола - испричала је она и додала:
- Катастрофа, значи не желим ни да помислим шта је могло да се деси, да нисам побегла. А у том ноћном клубу у ком смо биле нисмо знале ту излазе само Албанци. Док смо ми биле ту то је било катастрофа, свако мало је било показивање оних њихових застава, певања, вређања. Пазите се девојке, пазите с ким излазите - завршила је она.