Од револта до легенде: Ex Yu роцк сцена живи на Белграде Беер Фесту 2025

У времену када су фестивали често окренути савременим трендовима, глобалним звездама и пролазним сензацијама, Белграде Беер Фест 2025 (28 – 30. август, Ушће) прави промишљен и храбар заокрет – враћа се коренима. Кроз пажљиво одабран програм, публика овогодишњег издања имаће прилику да присуствује својеврсном омажу једној од најважнијих културних појава на овим просторима – Ex Yu роцк сцени.

На бини ће се током три вечери смењивати имена која не само да су обликовала музички укус генерација, већ су градила идентитет, ширила хоризонте и неретко – пружала утеху и побуну у истом акорду. Прљаво казалиште, Атомско склониште, Валентино, Рибља чорба и Влатко Стефановски долазе не само да подсете, већ да потврде да рок култура у региону није реликвија, већ живи организам.

Рок као израз друштвене свести

Почетком 1980-их, југословенска роцк сцена била је више од музичког феномена – била је културни покрет. У ери када су младима врата света била одшкринута тек кроз уметност, rock’n’roll је постао инструмент изражавања – бунта, емоције, отпора и идентитета.

Прљаво казалиште, који из пунк корена прелази у емотивне, ангажоване баладе, са концертом на Тргу Републике у Загребу (данас Трг бана Јелачића) 1989. пише историју – не само музичку, већ и политичку. „Мојој мајци“ постаје више од песме; постаје симбол једне нације у превирању.

Са друге стране, Атомско склониште, из Пуле, доноси тежак, дистопијски звук и текстове који пророчки наговештавају распад и унутрашње ломове друштва. Њихов „Паклени возачи“ и даље звучи као упозорење, док „Треба имат душу“ остаје вечни апел људскости.

Од поп сентименталности до поезије бунта

Бенд Валентино, зачет као нежнији глас Сарајева, доноси поп сензибилитет у Ex Yu сцену, али не одустаје од поетике стварног живота. Њихове песме биле су саундтрек младалачких љубави и носталгије за невинијим временима.

А онда – Рибља чорба. Феномен. Противречан, сиров, духовит, али увек са јасним ставом. Бора Ђорђевић, као песник улице и политички коментатор, с позорнице је често говорио оно што се други нису усуђивали. И док су их неки осуђивали, масе су их пратиле – јер су у њима читале истину, огољену и често болну. Иако је Бора отишао, бенд данас наставља даље са достојним наследником, не покушавајући да копира, већ да настави причу – с поштовањем, интегритетом и свежом енергијом.

Гитаром против заборава

И на крају, Влатко Стефановски – тишина, па виртуозност. Његов стил, између македонског етна, џеза и прогресивног рока, јесте подсетник да музика не познаје границе. Његова гитара не пева само о прошлости – она је мост ка будућности, укорењена у традицији, али отворена за свет.

Беер Фест као нова позорница историје

Ове године, Беер Фест не нуди само провод – нуди музичку хронологију једне епохе. Нуди причу о времену када су песме имале тежину, а концерти били манифестације духовне слободе.

У ери алгоритама и хиперпродукције, окупљање ових имена на једном месту има готово архетипски значај. Не зато што гледамо уназад с носталгијом, већ зато што их слушамо данас – и у њима и даље проналазимо себе.

Улазнице

Улазнице за Белграде Беер Фест, у организацији Skymusic-a, могу се купити путем апликације eFinity, на сајту efinity.rs, на благајнама Београдске арене и Дома омладине Београда (ДОБ), у Сава центру, као и на више од 1.000 МојКиоск продајних места широм Србије.