Шта значе тетоваже хрватских представница на Евровизији? Лелек крије моћну причу о женама, идентитету и опстанку
Хрватски вокални састав одушевио је Европу и регион.
Група Лелек привукла је огромну пажњу пред наступ на Песми Евровизије 2026, не само песмом "Андромеда", већ и упечатљивим визуелним идентитетом који је изазвао лавину коментара широм региона и Европе.
Док једни говоре о једном од најаутентичнијих наступа Хрватске последњих година, други анализирају сваки детаљ – од симболике песме до тетоважа на лицима и рукама чланица групе. Управо те тетоваже постале су једна од главних тема пред прво полуфинале Евровизије, у којем ће Лелек наступити вечерас, 12. маја у Бечу.
Тетоваже крију причу стару вековима
Мотиви које чланице групе носе на лицима и рукама инспирисани су старим обичајем познатим као "сицање" или "боцање", традиционалним тетовирањем католичких Хрватица у Босни и Херцеговини.
Реч је о обичају који се посебно развијао током османског периода, од 1463. до 1878. године, када су жене тетоваже користиле као симбол заштите, вере и очувања идентитета.
Према појединим тумачењима, управо су те тетоваже помагале женама да сачувају верски и национални идентитет у тешким историјским околностима.
Најчешћи симбол био је крст, али и различити геометријски, соларни и цветни мотиви. Тетовирале су се руке, прсти, подлактице, а неретко и чело или груди. Девојчице су се најчешће тетовирале између шесте и шеснаесте године, углавном уочи Благовести или на празник Светог Јосипа.
Тетоваже су израђиване ручно – иглом и мешавином чађи са медом или млеком.
Данас се овај обичај сматра важним делом културне баштине и симболом опстанка и очувања идентитета кроз генерације.
"Андромеда" као прича о колективној боли и опстанку
Управо зато многи сматрају да тетоваже додатно појачавају симболику песме „Андромеда“, која говори о страху, издаји, губитку и опстанку.
Посебну пажњу изазвали су стихови:
"Док палиш свећу питај своју баку / Зашто је кћери рађала у страху"
као и:
"Нису наше мајке изнедриле робље"
и:
"Синови наши нису поданици"
Мотив "издајица", који се више пута понавља у песми, додатно појачава емотивну и историјску димензију нумере.
Из хрватске перспективе, песма се углавном тумачи као уметничка обрада историјског сећања, колективне трауме и борбе за очување идентитета, без директног политичког обрачуна са савременом Турском.
Турци бурно реаговали: "Кога називате насилницима?"
Ипак, део турске јавности и медија реаговао је веома бурно на наступ групе Лелек.
На друштвеним мрежама и у појединим медијима појавили су се коментари да песма и визуелни идентитет алудирају на османски период на Балкану и представљају прикривену политичку поруку.
Посебно су спорне управо тетоваже и крстови на лицима чланица групе, које део турске јавности повезује са причама о женама које су се на тај начин штитиле од одвођења и насиља током османске власти.
Међутим, тумачења овог обичаја нису једнозначна.
Поједини историчари и саговорници из Босне и Херцеговине истичу да сицање није било искључиво "заштита од Турака", већ првенствено део католичке традиције и културног наслеђа.
Управо због различитих интерпретација води се расправа да ли "Андромеда" прелази границу уметности и улази у политичку сферу или је реч о уметничком изразу инспирисаном историјом и идентитетом.
Ко су девојке из групе Лелек?
Групу чине:
Јудита Шторга
Инка Вечерина Перушић
Корина Оливиа Рогић
Лара Бртан
Марина Рамљак
Реч је о етно-поп саставу који комбинује традиционалне мотиве и модеран поп звук.
Лелек је пажњу јавности привукао још прошле године када је на Дори са песмом "The Соул оф My Соул" освојио четврто место, док је по гласовима публике био други. Ове године група је однела победу са песмом "Андромеда" и изборила пласман на Евровизију.
У међувремену је дошло и до промене у саставу – Клаудију Пулек заменила је Инка Вечерина Перушић, која иза себе има богато искуство из групе Путокази, дечјег хора Тратинчице и позоришта.
Од новинарке до девојке која тренира Muay Thai
Свака чланица групе има занимљиву животну причу.
Јудита Шторга широј публици постала је позната у талент шоу-програму "Суперстар", студенткиња је графичког дизајна, води кафић, свира виолину и бавила се фолклором.
Корина Оливиа Рогић рођена је у Канади, певала је по кафићима, учествовала у "The Воице", а приватно тренира Muay Thai и раније се бавила теквондоом.
Марина Рамљак је графичка дизајнерка из Вировитице, има чак 15 тетоважа и жели да научи професионално да тетовира.
Лара Бртан најмлађа је чланица састава, студира односе с јавношћу, ради у биоскопу у Загребу, а љубав према виолини добила је гледајући серију "Биг Тиме Русх".
Најстарија чланица Инка Вечерина Перушић ради као слободна новинарка, бави се глумом и паралелно усклађује музичку каријеру са породичним животом.
Српкиња стоји иза хрватског евровизијског хита
Посебну пажњу изазвала је и чињеница да музику за "Андромеду“ потписује српска певачица и кантауторка Зорица Пајић.
Она је заједно са супругом радила на песми, али и певала пратеће вокале.
Лелек и Зорја већ су сарађивали на песми "Тане", која је остварила велики успех на друштвеним мрежама, а многи фанови и данас сматрају да је та нумера заслужила место на великом музичком такмичењу.