У одраслом добу дијагностификован јој је поремећај: Дара, прва бугарска победница у историји Евросонга, открила све о себи

Већ велика поп звезда у својој земљи, бугарска певачица Дара сада ће сасвим сигурно моћи да понесе и статус националног блага после победе на Евровизији 2026 са песмом „Бангаранга“.

Дара је тријумфовала на 70. издању овог музичког такмичења, у напетом финалу које је Израелу донело друго узастопно друго место, док је Велика Британија завршила на последњем месту са само једним поеном. 

До победе је стигла са укупно 516 поена, чиме је надмашила Израел, који је освојио 343 бода.

Позната по хитовима попут „Thunder“ и „Call Ме“, певачица је током каријере снимила низ песама које су заузимале прво место на топ-листама у Бугарској. Такође је била ментор младим талентима у емисији „The Воице оф Булгариа“ током 2021. и 2022. године. Њен најновији албум „АДХДАРА“ објављен је прошле године.

Дара се сад представља широј јавности. 

 „Ја сам Дарина, 27-годишња певачица и кантауторка из Варне, града на обали Црног мора у Бугарској. Одрастала сам уз музику на исти начин на који нека деца одрастају уз спорт – опсесивно, константно, као да друга опција није ни постојала“, рекла је Дара је и да је похађала Националну школу уметности у Варни, где се специјализовала за фолклорно певање, што би могло да изненади оне који први пут чују њену евровизијску песму „Бангарга". 

"Са шеснаест година освојила сам треће место у бугарском X Фацтору, потписала уговор са једном од највећих издавачких кућа у Бугарској и од тада непрестано објављујем музику – на бугарском, енглеском, на било ком језику који одређени осећај захтева. Током година имала сам хитове који су били број један у мојој земљи, менторисала сам нову генерацију извођача као члан жирија и ментор у шоу-програму The Воице оф Булгариа, а прошле године објавила сам свој до сада најличнији албум АДХДАРА – назван по томе што ми је АДХД дијагностикован тек у одраслом добу. Тај албум био је о прихватању сваког контрадикторног дела себе: хаоса, преосетљивости, ватре у мени. Био је подједнако застрашујућ колико и ослобађајући. А сада сам овде, носим све то са собом на Еуровисион Сонг Цонтест 2026 у Бечу, представљајући Бугарску. И даље ми је тешко да поверујем у то – али на најбољи могући начин".

Можеш ли нам рећи нешто о инспирацији и значењу твоје песме „Бангаранга“?

„Бангаранга“ је поп музика са фолклорним коренима. Сама реч долази из јамајканског сленга – значи галама, метеж, прелепа врста хаоса. У себи носи сирову, фонетску снагу која превазилази језик – осетиш је пре него што је разумеш. Желели смо песму која може да одјекне у Бечу, Лондону или било где другде и да те погоди физички пре него интелектуално".

"Када размишљам о томе шта ова песма заиста представља за мене, у њеној суштини се увек враћам кукерима – древном бугарском ритуалу у којем мушкарци облаче невероватне костиме са звонима, крзном и животињским маскама, и пролазе кроз села почетком године правећи најстрашнију буку коју можете да замислите. Циљ тог ритуала је да отера зле духове. Та енергија је огромна, готово застрашујућа – а опет у исто време потпуно радосна, заједничка и пуна живота.

То је „Бангаранга“. Бука, ватра и ритам претворени у силу добра – да отерају таму која се можда увукла, да пробуде просторију и врате јој живот. „Бангаранга“ је побуна – али срећна побуна. Позивница, а не претња.

„Уђи, препусти се светлима, вечерас нико неће спавати.“

Она додаје: 

"Евровизија за Бугарску није нешто што се подразумева. Одсутни смо са такмичења већ три године. Наш највећи тренутак био је изванредно друго место Кристиана Костова 2017. године – Кристиан је мој драги пријатељ и тај резултат је много значио нашој земљи. Победа је једна потпуно нова димензија.

Дара је пре такмичења рекла: 

"Желим да будем искрена. Победа би била невероватна и апсолутно ћу се такмичити да победим. Међутим, оно што ме једнако покреће јесте идеја да Бугарска буде виђена. Заиста виђена. Ми смо мала земља са огромном културном душом – древна, сложена и тврдоглава у оном најбољем смислу. Имамо музичко наслеђе које свет тек треба да открије. Ако „Бангаранга” буде песма због које ће неко у Манчестеру, Единбургу или Брајтону узети телефон и потражити Бугарску – њену музику, обалу, књижевност и људе – онда сам већ постигла нешто истински важно".