ЗЕМУНЦИ ХТЕЛИ ДА УБИЈУ ВОЈАЖА И ЊЕГОВОГ БРАТА: После Ђинђићевог убиства и рањавања оца преживели су пакао

Михајло Веруовић Војаж каже да је након убиства Зорана Ђинђића са породицом морао да бежи од мафије! Тај 12. март 2003. године, када је извршен атентат на тадашњег премијера Србије, осим што је из корена променио целу политичку ситуацију у земљи и региону, велике последице оставио је и на породицу Веруовић.

Михалов отац Милан тог дана је рањен у леђа док је био на радном задатку као Ђинђићев телохранитељ. После немилог догађаја за Војажа, његовог годину дана старијег брата Василија, мајку Жану и оца Милана проблеми су тек почели.

- Након Зорановог убиства мафија је претила мојим родитељима, чак су и мом брату и мени животи били угрожени. Мајка и отац су се плашили за нашу безбедност и због тога су одлучили да се одселимо из Србије. Отишли смо у Стразбур у Француску. Имао сам годину и по дана, а брат непуне три. Родитељима је било много тешко. Трпели су велики притисак и дуго су живели у параноји шта ће и како даље. Постоји ту много ствари које ја још увек не знам, због тога не могу у потпуности да се отворим на ову тему, али знам да није било нимало безазлено - почиње Војаж своју животну причу за Хит и додаје да родитељи ни у једном тренутку нису дозволили да то утиче на његовог брата и њега:

Били су свесни да једино њих имамо на овом свету. Због целе ситуације брат и ја све до поласка у основну школу нисмо могли да имамо много другара и да се социјализујемо, већ смо углавном били окренути породици. Зато су се родитељи потрудили да нам пруже сигурност код куће јер да смо изгубили поверење у њих, изгубили бисмо све.

Војаж прича да су се мајка и отац у почетку у Француској тешко сналазили, али да су се брзо прилагодили новој средини и условима живота.

- Нису говорили ни енглески, ни француски. Тата се опорављао од ране од метка коју је задобио у пределу леђа, па је мајка више проводила време с братом и са мном. Био сам мали када се све то десило и нисам ни знао шта значи када је неко рањен, шта је атентат, а шта пиштољ... Без обзира на све, борили су се да нас изведу на прави пут и за кратак период су успели да се прилагоде и обезбеде нам најосновније потребе - прича млада певачка звезда и додаје да је оца први пут питао за ожиљак тек када је напунио седам година:

- Због ране од метка имао је операције од којих му је остао велики ожиљак на стомаку. Када сам га први пут питао: "Тата, од чега ти је тај ожиљак?", одговорио ми је: "Ујела ме је жаба." Касније, када сам порастао, схватио сам шта се догодило и од чега му је ожиљак.

Прошло је 19 година од убиства Зорана Ђинђића, а на дан сваке годишњице Војажов отац осећа посебну тугу. - Знам да је посао телохранитеља радио из срца. Испричао ми је много занимљивих анегдота и ситуација које је доживео док је био телохранитељ, али не могу да их износим у јавност. На сваку годишњицу атентата мом оцу се врате сећања на тај дан и растужи се. Са Зораном је провео доста времена и имали су заједничке циљеве за које су се борили. Тог 12. марта за мог оца није умрла само једна особа и добар пријатељ већ цео идеал и визија у коју су веровали.