Звезда "Гранда" отворила ПЗЕ26 у костиму од аутомобилске гуме: Ретко ко зна да је био жртва стравичног насиља
У другом полуфиналу такмичења "Песма за Евровизију" наступа 12 такмичара, а најбољих седам пласираће се у финале које се одржава у суботу, 28. фебруара.
Фестивал "Песма за Евровизију", на којем Србија бира свог представника за предстојећу "Песму Евровизије", званично је почео ове недеље.
Друго полуфинално вече почело је у 21 час на Првом програму РТС-а, а публика и стручни жири одлучиће о седам извођача који ће обезбедити своје место у финалу.
У оквиру другог полуфинала представља се укупно 12 такмичара, док ће финале бити одржано у суботу, 28. фебруара.
Пласман у завршно вече избориће седморо најбољих, на основу комбинованих гласова гледалаца и стручног жирија.
Публику кроз све три фестивалске вечери, са главне сцене, води Драгана Косјерина Пердув и Кристина Раденковић, док ће се из грин рума јавља Стефан Поповић, који разговара са учесницима непосредно након наступа.
Ко су првих седам финалиста сазнајте кликом ОВДЕ!
Костим од аутомобилске гуме
Александар Радојевић отворио је друго полуфинално вече "Песме за Евровизију 2026", песмом "Судбина, моћним, мрачним наступом који је одмах подигао енергију у студију РТС-а.
Под снажним белим рефлекторима и уз минималистичку сценографију, певач је доминирао сценом у упечатљивом, футуристичком костиму од гуме, који је публици донео прави "дарк цлуб" вајб.
Костим, који потписује дизајнерка Марија Chany, чак 90 одсто је израђен од рециклиране аутомобилске гуме, чиме је стајлинг добио и снажну еколошку поруку инспирисану берлинском модном сценом.
У комбинацији са енергичном кореографијом и снажним вокалом, Радојевић је понудио визуелно и звучно снажан перформанс.
Звезда "Гранда" и жртва насиља
Александра је публика, раније, упознала кроз такмичење "Звезде Гранда".
Својевремено је говорио о насиљу које је проживео као јако млад.
- Говорили су ми да сам п*дер, да сам женски петко и то је било тако сваког дана, а потом је уследило и физичко малтретирање. Нисам са тако мало година могао ни да перципирам на прави начин све што су ми говорили. Одлучио сам да не помињем ништа родитељима јер ме је било страх, страх да ће бити још горе ако било коме кажем. Сигурно бих родитељску подршку, али изабрао сам да ћутим – испричао је Александар за "Гранд" својевремено, па додао:
-Срце ми је лупало, имао сам утисак да ћу умрети, нисам знао шта ми се дешава. Имао сам million мисли, а ниједну како да се умирим - причао је Радојевић и истакао да је временом потражио стручну помоћ.
