ОВО СУ 12 ФИНАЛИСТА ТАКМИЧЕЊА "НИКАД НИЈЕ КАСНО": Њихове потресне животне приче кидају срце
Победник је неизвестан!
Вечерас се одржава финале такмичења "Никад није касно", а 12 ветерана бориће се песмом за титулу најбољег.
Симпатична Бугарка Миглен Меги Николова је музиком почела да се бави већ са 14 година, иако су се њени родитељи томе противили. Дуги низ година певала је у Црној Гори и Бугарској, а музика је одвела и у Швајцарску где је упознала садашњег супруга Мићу, који је такође музичар.
"НАШЛА САМ ГА МРТВОГ У ЛОКВИ КРВИ" Победница "Никад није касно" доживела велику трагедију
ВЕРЕНА У 76. ГОДИНИ: Певачици емотивни партнер Александар поклонио СКУПОЦЕНИ ПРСТЕН - Никад није касно?
Каже да је с њим спознала праву љубав и основала породицу, те су он и њихове две ћерке данас њено највеће богатство.
Данас Меги има 42 године и живи у Базелу, а појављивањем у „Никад није касно“ желела је да оствари своје младалачке снове и успела је у томе.
-Мајка и отац су били против да се бавим певањем, али су видели да плачем и тугујем, па су ме уз пуномоћ пустили да одем за Црну Гору да певам. До 15. године сам живела у Бугарској, до 21. у Црној Гори, а након тога отишла у Швајцарску, где сам и данас. Са мужем држим кафану, одрадим некад и по неку тезгу – рекла је Меги за Гранд и током такмичења истакла да је убеђена да ће стићи до финала.
Амил Бишћанин (53) из Преболда успео је да од сиромаштва стигне до богатства на које је данас изузетно поносан.
Дете је растављених родитеља и током емисије говорио је да је одрастао у кругу ближе фамилије и у великом сиромаштву, а већ са 14 година морао је да ради како би себи обезбедио парче хлеба.
-Мајка кад ме је родила, тада нас је отац оставио и кроз сво то моје одрастање сам осетио дубоку кризу, неимаштину. Моја мајка је радила како је знала и мислим да је ипак има доброг сина, мушкарца и главу породице– рекао је Амил.
Живот почиње да му се мења доласком у Београд седином осамдестих година где је завршио и школу, а након чега се сели у Хрватску. Баш у време ратног стања у бившој Југославији, Амил је одлучио да срећу потражи у Словенији, а због једне аудиције на коју је тамо отишао, постао је аматер у извођењу народне музике.
Као круна целоживотног мукотрпног труда и рада, такмичар 2014. године отвара музичку телевизију, а у чији су рад укључени његово троје деце и још чланова шире фамилије.
Често је говорио да у сваком послу па и животу има успона и падова, тако је и код њега. Највећи губитак доживео је због мајке, која је умрла а није дочекала да га види и да му каже „Добро ми дошао, сине мој“.
У част свим мајкама отпевао је песму са сузама у очима „Сањам мајку“ од Халида Бешлића, тај снимак на Фејсбуку има милионске прегледе. Управо тај снимак га је поново подигао као певача и особу и зато се пријавио за емисију „Никад није касно“.
Током такмичења успео је да придобије публику, али и да оствари сарадњу са Драганом Стојковићем Босанцем.
Јелена Митровић (40) је најмлађа учесница шоуа „Никад није касно“. Певањем се бави од средње школе, а данас јој је музика примарна делатност.
У слободно време воли да чита, кува, али и да прави накит. Удата је, има двоје деце и њен супруг се такође бави музиком и већ годинама свира у бедну Александре Пријовић.
На наговор супруга се и пријавила за емисију и признала да је он њена на највећа подршка.
-Супруг ми је највећи критичар и увек ми указује на грешке. Врло је сличан Снежани Ђуришич, ретко када је задовољан, а овог пута је био задовољан што је за мене велики плус – рекла је Јелена након полуфиналог наступа.
Дејан Драшковић долази из Херцег Новог и има 49 година, а по струци је дипломирани инжењер поморства.
Музички таленат код њега су прво препознали родитељи, а затим одлучили да га погурају у том смеру, те је Дејан уписао нижу музичку школу, и свирао хармонику. Након тога завршио је Економски факултет на коме је и магистрирао, а преко 10 година играо је и кошарку, којој се није довољно посветио због образовања.
Данас се бави и екстремним риболовом, а однео је и титулу државног шампиона у тој области.
Ожењен је и отац је четири ћерке Дејане, Доротеје, Милене и Магдалене.
Јасминка Дујмовић (42) из Загреба одувек је маштала да својим гласом забавља публику, али јој је мајка бранила да се бави певањем, чак и да крочи у кафану. Али је она налазила решење – бег од куће.
-Судбина ме је вукла ка микрофону, а мама из кафане. Бежала сам од куће да бих певала, а мама ме је вукла из кафане и због тога смо често долазиле у сукобе, али кад је видела да не може да изађе на крај, пустила ме је – изјавила је за Гранд и све изненадила када се на сцени појавила са 30 килограма мање, да би у сваком наредном кругу била другачија.
Трансформисала се из емисије у емисију, а свој циљ да смрша привела је крају.
-Шта да се хвалим? Видиш, згодна сам, лепа сам. Имала сам пре пет месеци 115 кила, сад имам 30 мање. Радим на себи, мало сам касно почела– рекла је такмичарка и признала да је оперисала желудац.
Павле Витанов (51) долази из Струмице и своју срећу је већ окушао у „Звездама Гранда“, али се на наговор породице пријавио и за „Никад није касно“.
Често је током учешћа у шоуу ветерана говорио да за њега музика није такмичење, већ уметност којом не може свако да се бави.
Сматра да је добар певач и сигуран је да ће се добро пласирати, што му се и остварило.
– Учио сам нижу музичку школу, нисам неки поткован музичар али цео живот се бавим музиком. Ишао сам у средњу машинску школу, радио сам и као металостругар, али паралелно са тим сам ишао у културно уметничко друштво и тамо сам се надограђивао музички– рекао је Павле.