Ћерка Жељка Рутовића о последњим данима свог оца: "Недостаје ми највише на свету, била сам на корак од тога да одустанем, али..."
Заувек ће остати уз њу иако физички није поред ње.
Александра Рутовић, бивша мисица, први пут се појавила у јавности након што је претрпела велики лични губитак – смрт оца, бизнисмена Жељка Рутовића.
Појавила се на Калемегдану како би подржала здравствену акцију посвећену превентивним прегледима, али и сама искористила прилику да провери стање своје штитне жлезде. У искреном разговору са новинарима, Александра је открила колико јој је важно да брине о свом здрављу, нарочито у овим изазовним тренуцима.
- Ја сам особа која заиста води рачуна о здрављу, али морам да признам да нисам скоро ишла код лекара да обавим овај преглед. Тако да ми је драго што сам данас ту, ово ме је само натерало да још више водим рачуна о себи. Преглед је добро прошао, рекли су ми само да извадим неке параметре, али све је у реду.
Колико водиш рачуна о исхрани и како она изгледа?
- Моја исхрана је јако ригорозна, не бих је никоме препоручила, али то је зато што имам неки проблем са читавим дигестивним системом. Битно је јести здраво, генерално не смем да једем нездраву храну. Све треба да ми буде скувано. Увек бих препоручила људима да се фокусирају на физичку активност. Макар једном дневно ако је могуће, ако не онда пар пута недељно.
Без чега твој дан не почиње?
- Без топле лимунаде не почињем дан. Имам још неке напитке од свог нутриционисте и без тога не могу. Ако то не попијем стварно сам нервозна (смех). Трудим се да попијем једну кафу дневно, иако их попијем пет, али могу без кафе. Мислим да је то више ужитак него потреба.
Вратила си се пословним обавезама, шта те чека у наредном периоду?
- Ускоро идем на Miss света, почеле су припреме. Имам две недеље да се у потпуности спремим. Крећем средином маја, све је некако збрзано, били су празници... Спремамо тај хуманитаран пројекат, пакујемо га, да пошаљемо видео, такође спремамо таленат, свашта ту има. Спремамо одевне комбинације, испробавамо ствари, а најбитнији је управо тај хуманитарни пројекат на којем смо радили пар месеци. Радила сам га на Балију, на тему обнове корала, коралних гребена. То све треба спаковати у један видео, такође и шта смо све радили са хероинама. Да подигнемо свест о насиљу над женама у нашој држави, тако да пробудимо можда и неке друге државе да брину и они, али и о здрављу. То је све нешто што ја волим, успела сам да покријем све што је мени драго и битно.
Како се сада осећаш? Колико ти недостаје отац и како си успела да се издигнеш и вратиш пословним обавезама?
- Изгубила сам особу која ми је најбитнија физички, али знам да је он увек ту са мном. Ја сам, искрено, била на корак да одустанем, али знакови крај пута су ме натерали да не одустанем и знам да је он поред мене.
Како су изгледали његови последњи дани? Како га памтиш?
- Он је увек био насмејан и остаће ми тако у сећању. Са њим је сваки моменат био савршен. Од свега је умео да направи забаву. Не знам како да објасним, то је човек који је бесмртан. И то не кажем ја као његова ћерка, то каже свако ко је имао прилику макар једном у животу да га види, да је његова енергија остала да сија и сијаће заувек и надживеће нас све. Недостаје ми највише на свету.
Телеграф/Ј.Г./Пренела И.Р.