Ова српска певачица је ПРОФЕСОРКА КЊИЖЕВНОСТИ: Одлучила да напусти естраду због "ВУЛГАРИЗАЦИЈЕ"
Била је и бивша Мис Југославије, али то није све...
Далиборка Стојшић је српска певачица, глумица, водитељка, књижевница и бивша Мис Југославије која је популарност стекла крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века као једна од чланица групе "Оне и они". Рођена је 1944. године у Ћуприји. Са супругом Бранимиром Ђокићем живи у Београду.
Далиборка је још као студенткиња Филолошког факултета у Београду постала јавна личност. Године 1968. изабрана је за Мис Југославије, а тиме су кренули ангажмани на филму и телевизији, као и музичка каријера. Прво филмско остварење у коме је играла био је кратки филм Дејана Ђурковића под називом "Пресађивање осећања" из 1969. године. Од тада до 1980. године Далиборка је глумила у телевизијским серијама "Образ уз образ", "Правдо буди лијепа", "Свију срца миљеници", "У ваше здравље" и другима.
СУЗЕ НА КРАЉИЧИНОМ ЛИЦУ: Најпотреснија сцена са сахране принца Филипа! Елизабета II тугује у САМОЋИ
Славна српска глумица УМРЛА КАО БЕСКУЋНИЦА! О супругу Звонку Богдану изрекла најгоре пред сам КРАЈ!
ТУЖАН ЖИВОТ српског глумца: Ташко Начић само једном је испричао ИСТИНУ о себи: "Никада нећу бити..."
Упоредо са глумачком, градила је врло успешну музичку каријеру. Прву сингл плочу под називом "Луда сам због вас" објавила је 1968. године. Након тога су уследиле још две синглице, а потом је заједно са Лидијом Кодрич, Мињом Суботом и Слободаном Бобом Стефановићем основала групу "Оне и они", која је представљала пандан шведској групи ABBA.
Боба Стефановић је брзо напустио групу, а заменио га је загребачки музичар Жарко Данчуо, за кога се Далиборка касније и удала. Заједно су снимили пет плоча. Када се група распала, Далиборка Стојшић је наставила самосталну каријеру, те до 1996. године објавила три албума и неколико сингл плоча. Након тога се повукла из јавног живота и посветила књижевности. Објавила је две збирке песама под називом "Лутка која говори" и "Вук самотњак".
Далиборка Стојшић је рођена 1944. године у Ћуприји. Њена бака је пореклом Чехиња, а деда ју је упознао током стручног усавршавања у Прагу. По завршетку основне и Средње музичке школе Јосип Славенски двоумила се да ли да упише хемију, и настави стопама свог деде или да по узору на другог деду постане инжењер.
Ипак, љубав према уметности, књижевности, филму и позоришту, ју је навела да упише књижевност на Филолошком факултету у Београду. Упркос бројним обавезама након проглашења за Мис Југославије, успела је да заврши факултет и постане професорка књижевности.
До прекретнице у животу Далиборке Стојшић, студенткиње књижевности дошло је 1968. године када је изабрана за Мис Југославије. На избору који је одржан 13. јула 1968. године у Мајамију пласирала се међу 15 најлепших девојака на свету. Победу је те године однела бразилска лепотица Марта Васконселос (Martha Мариа Цордеиро Vasconcellos).
Овај успех је Далиборки отворио многа врата у свету филма, телевизије, али и музике.
Први пројекат на коме је учествовала био је кратки филм Дејана Ђуровића "Пресађивање осећања". Далиборка је сцену делила са глумцима Душаном Бајчетићем и Светозаром Влајковићем, а филм је премијерно приказан 1969. године. Након тога се појавила у другој сезони популарног телевизијског шоу програма "Образ уз образ" који су водили глумци Драган Николић и Милена Дравић.
ОПЕРИСАНИ НОС Милице Тодоровић изазвао масовне реакције: "Ниси више иста жена!"
ХАОС ИСПРЕД КАРЛЕУШИНОГ ДОМА: Јелена изјурила на улицу са ОВИМ у руци! Одећа се једва задржала на телу
"ЗНАМ КО МЕ ЈЕ СИЛОВАО, али зашто да га сад тужим кад нисам онда?" Верица Ракочевић о Лечићевом случају
Уследио је ангажман на телевизијској серији "Правдо буди лијепа" из 1977. године. Редитељ Јован Ристић јој је поверио главну улогу у телевизијској серији "Професиналци" која је снимана у периоду од 1977. до 1978. године. Остале улоге су тумачи најпознатији млади музичари тог времена, Оливер Драгојевић, Арсен Дедић, Слађана Милошевић и други, а серија је премијерно приказана на Телевизији Београд. Појавила се у две епизоде телевизијске серије "Седам плус седам" у режији Јована Ристића, а по сценарију Дејана Патаковића. И ова серија је емитована на програму некадашње телевизије Београд, а окупила је читаву плејаду одличних глумаца.
У култној дечјој обазовној ТВ серији "Полетарац", која је емитована од 1980. године, Далиборка Стојшић се појавила три пута.
Издавачке куће тог времена препознале су таленат и потенцијал који Далиборка поседује, те се 1968. године окушала и као певачица. Снимила је своју прву плочу под називом "Луда сам због вас".
Поред насловне, на том албуму су биле још три француске шансоне преведене на српско-хрватски језик. Аранжмане су писали Сретен Стевановић и Звонимир Скерл. Заједно са Жарком Данчуом и Оркестром Војкана Борисављевића је снимила песме "Бам-Бам" и "Твој кловн", а на тој плочи из 1969. године нашле су се још Данчуове нумере "Мој професор" и "Потражи праву љубав".
Почетком седамдесетих година 20. века ПГП РТБ је одлучио да оформи квартет од два певача и две певачице, па је Стојшићева добила позив да се придружи музичкој групи "Оне и они". На почетку су групу, поред Далиборке, чинили Миња Субота, Лидија Кодрич и Слободан Боба Стефановић, а након што је Стефановић напустио састав, придружио им се Жарко Данчуо.
На фестивалу "Београдско пролеће" 1971. године су се представили песмом "Што је баби мило". Исте године су објавили сингл плочу на којој је била ова, као и нумера "Далеко је завичај". Уследили су фестивали "ЈНА 72" и "Скопје 72" на коме су отпевали песме "Море и морнари" и "Кажи ми, кажи". Ове нумере су се исте године нашле на плочи у издању ПГП РТБ-а.
У сарадњи са песником Љубивојем Ршумовићем су снимили плочу дечјих песма, која се у продаји појавила 1972. године, под називом „Аждаја своме чеду тепа“. На фестивалу у Сплиту су отпевали песму „Шта да чиним кад сам фурешт“, а потом су обрадили француску песму "Јец Pourrais Етре Вотре Fille" i под називом "Ја могу кћерка вама бити" објавили на синглици из 1972. године. Са хором Југословенске народне армије (ЈНА) су 1972. године снимили песму "Поноћна патрола", која се заједно са нумером "Хеј, цуро малена" нашла на њиховој последњој синглици у издању ПГП РТБ-а. Премда је група Оне и они била веома популарна, како у Југославији, тако и у бившем Совјетском савезу у коме су турнеје трајале и по неколико месеци, одлучили су да се разиђу, а Далиборка је наставила да гради своју музичку каријеру самостално.
ПРОМЕНИО ПОЛ, ОТАЦ МУ СЕ УБИО, завршио у ЗАТВОРУ... Шок приче мушкараца који су променили Балкан!
ВЕРСКИ И НАЦИОНАЛНИ СИМБОЛИ у спотовима српске естраде: Пре Милице, ове певачице су изазвале ГНЕВ ЈАНОСТИ
У мају 1972. године је објавила сингл плочу са песмама "Дај руку, хладно је" и "Хајде реци да ме волиш", а у јануару 1974. плочу са нумерама "Ти ниси као сви" и "Том, Том". Загребачка дискографска кућа "Југотон" је 1975. године издала њену синглицу са песмама "Моја чежња за тобом" и "Увек се неко нађе", а у међувремену је Стојшићева објавила две плоче на руском језику. Током 1980. године Далиборка је снимила песме "Па шта", "Мараме", "Нека спава, нека спава" и "Ђилавен, ромален". На другој плочи је сарађивала са својим садашњим супругом Бранимиром Ђокићем и његовим ансамблом. Девет нових песама Далиборке Стојшић њена публика имала је прилику да чује на албуму "Пази!.. Кад-тад" из 1983. године. Све песме је аранжирао Бранимир Ђокић, а писали су из Миша Марковић, Борис Бизетић и Марина Туцаковић. "Југотон" је 1985. године објавио њен други студијски албум са песмама "Телефон", "Помози ми", "Кише су слутиле наш растанак", "Буди само мој" и другима. Поново ју је пратио Ансамбл Бранимира Ђокића, али је овог пута за аранжмане био задужен Драган Кнежевић.
На Фестивалу "Месам" 1989. године певала је песму "Срце рањено".
Након тога, Далиборка је направила дужу музичку паузу, а 1996. године ПГП РТС је објавио њен албум под називом "Ђула“. Поред насловне, на тој плочи су биле и песме "Сањам те", "Снегови децембра", "Хеј лекари, хеј травари", "Златна рибица" и друге. Далиборка је од стране критике и публике проглашена победницом фестивала "Београдско пролеће '96". Премда су се надали да ће ово означити њен повратак на домаћу музичку сцену, Стојшићева ипак је ипак одлучила да не настави музичку каријеру. Једном приликом је изјавила да се повукла због "потпуне вулгаризације музике и естраде" у Србији, те да се сада потпуно посветила ономе за шта се школовала, а то је књижевност.
Први пут се као рецензент појавила 2011. године на збирци песама младог аутора Саше Миливојева „Кад свитац одлети“. У једном телевизијском интервјуу је казала да је Миливојев њен први пројекат и да ће и даље трудити да помаже младим ауторима у Србији. Своју прву збирку песама симболичног назива "Лутка која говори" објавила је 2017. године, а годину дана касније је публици премијерно представила другу збирку под именом "Вук самотњак".
Далиборка Стојшић је рођена 1944. године у Ћуприји. Љубав према музици и уметности је наследила од своје баке, која је била пореклом Чехиња. По завршетку средње музичке школе је уписала студиј књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Када је 1968. године изабрана за Мис Југославије, нашла се у жижи јавности, али је успела да своју популарност искористи како би се опробала у музици, глуми и водитељском послу. Певајући у квартету Оне и они зближила се са колегом Жарком Данчуом, а убрзо су се и венчали. Пошто се група 1975. године распала, њих двоје су наставили да заједно наступају и снимају нове плоче.
У међувремену се родио њихов син Бојан, а пар се разишао крајем седамдесетих година двадесетог века. Без обзира на велику популарност коју су у том моменту уживали, њихов развод није пунио новинске ступце, него се окончање брака завршило без много помпе и скандала. Далиборка је почетком осамдесетих година упознала хармоникаша Бранимира Ђокића.
Неколико година касније су се венчали, а њихов брак траје скоро четири деценије. Сарађивали су на појединим Далиборкиним албумима, али су своју приватност држали даље од очију јавности. Далиборка Стојшић је крајем шездесетих година 20. века важила за једну од најпожељнијих жена на домаћој јавној сцени, а званичан статус најлепше жене у Југославији је добила 1968. Ипак, половином деведесетих година 20. века се скоро потпуно повукла са естраде, сматрајући да је све што долази са естраде постало скандалозно и вулгарно.
Зато се посветила својој примарној професији, а то је књижевност. Инспирацију за своје збирке песама проналазила је у делима Десанке Максимовић, Данила Киша и других великих српских и југословенских писаца.