"НЕ СМЕМ ДА ИДЕМ У WC, ГРЛО МИ СЕ ОСУШИ!" Душка Вучинић открила шта се дешава иза камера на "Евровизији"
Поделила најзанимљивије анегдоте!
Новинарка Душка Вучинић већ годинама уназад извештава о догађањима на музичком такмичењу "Евровизија". Међутим, мало ко зна да је пре него што је започела новинарску каријеру, радила као стујардеса.
- Стјуардесе неретко имају дозу страха од персерке. Највећи "грех" у авиону је да ти се поцепају чарапе, зато свака стјуардеса мора да има неколико пари са собом. Видиш, мени се на првом лету десило да нисам закочила колица и она су кренула да јурцају. Трчала сам за њима, не само да сам поцепала чарапу него сам сломила и штиклу. Путници су аплаудирали и смејали се. Погледала сам персерку и тај поглед ћу памтити до краја живота. Молила сам бога да ми неко само дода падобран, да скочим и нестанем - прича Душка, а онда открива како је започела каријеру новинарке.
ОВО ЈЕ ПРИЈИНО УМЕТНИЧКО ИМЕ СА ПОЧЕТКА КАРИЈЕРЕ! Александру наговорили да се овако представља
ТРАЖИЛА ПОМОЋ ПСИХОЛОГА И ДУХОВНИКА! Снежана Ђуришић се једва извукла из вртлога ДЕПРЕСИЈЕ!
МУХАМЕД ВЕРИО ТАЊУ САВИЋ: Пало прстеновање иако је и даље удата за Душана - прва реакција мајке забрињава
- Након овог авио-излета почела сам да радим на Трећем каналу. Тај период живота ме асоцира на дивне људе, професионално и приватно сазревање. Моја Наташа, кума, мој трећеканалски брак, из којег сам добила сина. Могла бих сатима да причам о том специфичном бренду 3К. Некако, другачија су била времена. Еволутивни пут на телевизији је био другачији, прво сам правила вести, затим радила анкете, прилоге, репортаже, па тако лагано до студија. Мом ватреном крштењу у студију је претходило две године рада на терену и у редакцији - истиче Душка и напомиње како је дошла на "РТС".
- На РТС сам дошла 2006. године. Када је Трећи канал угашен, сви смо прешли у Таковску и Абердареву. Већ сам добро познавала рад на РТС, као неко ко је од 2004. године ангажован на пројекту "Евровизија". Питаш ме како су дошли до мене... Требао им је неко ко говори стране језике, да обавља новинарски посао и извештава, буде ПР, али и коментатор. Тијанић је одлучио да то буде једна особа. Ето, отуда ја на Евровизији - говори новинарка и онда се осврће на коментарисање "Евровизије" у малим кабинама.
- Клаустрофобична особа тешко да би имала храбрости да уђе у коментаторску кабину. Причамо о евровизијској коментаторској кабини. Отприлике је величине мог радног стола. Дешавало се да не буде довољно фиксирана и да се љуља. Једне године сам климавим мердевинама долазила до ње. Било је ситуација да ми је најлоном обложена једна страна, да ми звук пробија из сале или да ми касни слика у односу на тон. Једне године сам пуна четири сата јурила слику и успела, што је била немогућа мисија. Није постојао технички начин да се то регулише, осим да се ја прилагодим - изјављује она и додаје:
- Никада нисмо губили представнике, али су они изгубили мене. Једном сам ушла у погрешан аутобус и нестала. Бар да сам ушла у евровизијски, не, ушла сам у неки градски. Пожурила да седнем поред прозора и нестала. Када сам прочитала поруку да сам у погрешном бусу, већ је било касно. Заиста сам лепе односе успостављала с нашим представницима. Некако имају поверења у мене јер сам дуго у овом послу. У тим данима када смо на Евровизији, решавају се и љубавни проблеми, раскиди, помирења. Тада смо сви као породица, живимо заједно и делимо све лепо и ружно. Констракта је била морални победник прошлогодишње Евровизије. Од почетка је било јасно какав ће след догађаја бити, али, подсетићу те, ми смо ипак мала земља која постиже сјајне резултате на овом музичком такмичењу. Колико дуго Британија чека на победу, Француска, Шпанија...
- Када радим пренос Евровизије, немам могућност да идем у тоалет. Мој организам је већ навикао да морам да будем дисциплинована два и по сата током полуфинала и четири када је финално вече. Да, осуши ти се грло током преноса, а воду тек скромно попијеш. Међутим, када је Евровизија била у Београду, инсистирала сам да се коментаторима обезбеде савршени услови за рад. Коначно, они су после извођача најважнији. Морају да држе пажњу и допринесу гледаности. Од ВИП ложа у Арени направили смо кабине за коментаторе. Имали су и тоалете и фрижидере. И дан-данас нам захваљују на томе.
- Мени блиски људи знају колико често ми се дешавају необичне ствари. Једна од тих се десила у Хелсинкију. У хотелима већ тада нема пушења у собама. Дозвољено је само негде код рецепције. Нисам била баш увек расположена да непрестано силазим и пењем се назад у собу. Учинило ми се да је потпуно у реду да отворим свој прозор у соби и запалим цигарету. У Финској се прозори отварају на кип, јер је велика стопа самоубиства. Прозор је прекривала нека синтетичка завеса. Међутим, жар је опрљио завесу и букнуо је пожар. Укључио се аларм, вода је почела да пада по мени, ушли су људи у собу и затекли мене с цигаретом. Нису ми ни казну наплатили. Ипак, сутрадан је у српским медијима изашао наслов: "Душка Вучинић запалила хотел у Хелсинкију". Од једне завесе смо стигли до хотела.
- У Норвешкој сам имала друге методе. Прочитала сам да се у соби неће осетити дим ако одем у купатило, седнем у каду и пустим воду. Седела сам у кади, с пуштеном водом и пушила. Није се ништа десило. Ми страствени пушачи морамо да се сналазимо у данашњем суровом свету на разне начине - закључила је Душка.