"Сваки дан ме ТУКАО И УДАРАО..." Потресна прича певачице - побегла из куће са картонском кутијом у руци
"Заправо сам ја желела да одем из те средине, из те породице..."
Певачица Гоца Лазаревић је са 15 година отишла од куће и то код маћехине родбине, али како су тамо имали сина јединца није могла да остане, тукао је, ударао. Покупила је своје ствари, са картонском кутијом у рукама тражила тетку, а после безуспешне потраге села је на своју кутију на једној трамвајској станици и почела да плаче.
У кућу Гоце Лазаревић долазиле су жене које нису могле да земене њену мајку, али су покушавале да помогну, једна од њих, њена маћеха, ценила је Гоцин таленат и покушала је да јој помогне.
Нада Обрић о борби са КАНЦЕРОМ - Детаљи који су ПОТРЕСЛИ јавност: "Борила сам се да не ПАДНЕМ У КРЕВЕТ"
Сања Маринковић се супротставила Леи Киш и Драгани Катић, брани такмичарке "Задруге" које су постале водитељке
Унук заразио вирусом Гоцу Божиновску: Певачица прикована за кревет - Муку мучим, ово није нормално
- Заправо сам ја желела да одем из те средине, из те породице. Стицајем околности, та моја маћеха је имала своју рођаку која је живела у Земун Пољу и стварно ми је препоручила, рекла иди код ње. Ја сам смислила, јер сам била вуковац, могла сам да идем у нормалну гимназију или било коју школу у Горњем Милановцу, свега је било, али ја сам измислила школу која нигде не постоји, да не могу бусом да идем, него да одем одатле. Стално сам желела да одем али никада даље од Београда, из своје Србије. То је сад нешто што прескачемо, али имала сам много прилика да се одселим у свет, да добијем визе, те боравишне разне, никада и словима никада, ни дан-данас. И нисам желела, нисам хтела да школујем децу у иностранству, да не би остали тамо. Зашто то нисам радила, могла сам, а ја сам им рекла можда сам себична, али ви сте сада зрели, завршили сте факултет, изволите, идите где хоћете. Али ја сам гледала сад та прва генерација и можда и тих полуписмених људи, како са тугом, како им је део њих је био овамо, а део њих тамо. Једино друга генерација, следећа деце је била срећна и ја нисам желела - каже Гоца.
- Путовала сам у то време се није тако путовало, а ја сам са куд-ом Иво Лола Рибар у ком сам певала, играла путовала. Када смо путовали по свету, значи ја сам тако млада у то време, то је било интересантно, видела света, али никада и никада ни до сада нисам пожела да живим ван своје Србије, неко треба да живи овде и треба да се држимо свог корена, свог идентитета и сматрам да сам исправно поступила. Ја сматрам. Моја душа - истиче певачица.
Са 15 година Гоца Лазаревић одлази у Земун Поље, рођаци жене која је живела са њеним оцем је прхватају, али не и њихов син јединац.
- А што се њих тиче, они су ме заиста прихватили, међутим, дечак је био љубоморан јер је јединац. И иако сам ја била можда годину и по старија од њега, али мени је живот сазрео пре времена. Услови живота су ме натерали да све гледам из другог угла. Просто ме дете толико није трпело да ме сваки дан ударао и тукао. Ја сам то трпела једно 15 дана, можда 20 дана, сада сам заборавила. И онда ми је пукло само једном - каже искрено певачица у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".