КАКВА НЕВЕРОВАТНА И ТРАГИЧНА ПРИЧА! После смрти Микија Јевремовића његова ћерка СВЕ ОТКРИЛА
Тужно
Данас се навршава две године од смрти легендарног певача Миодрага Микија Јевремовића (1941-2017), који је преминуо од последица тешке болести.
Породица и пријатељи још увек не могу да се помире са чињеницом да га више нема међу живима, а његова ћерка Јелена Јевремовић на све начине покушава да одржи сећање на њега.
Микијева наследница за Курир открива да јој отац највише недостаје током празника, као и у кафани. Када чује његове песме, певачица је у стању да музичарима остави последњи динар из новчаника.
"ЗАВРШЕН ЖИВОТ..." Пре 10 дана звали Наду Топчагић! Певачица у страху и агонији - То је КРАЈ...
Шта се променило у твом животу након очеве смрти?
- Живот ми се променио из корена, а мени је 2017. година била најтежа и најболнија. Тек неколико месеци након губитка оца успела сам да пронађем снаге и пустим његову песму. Сећам се да је то била "Песникова гитара" и да сам плакала сатима као киша, покушавајући кроз сузе да отерам тугу и очистим душу. Нажалост, време не умањује бол и жал за нашим вољенима који су нас напустили. Само сам научила да живим са том празнином у срцу. Променило се апсолутно све. Из приватних разлога сам се преселила у стан на Звездари, где живим са мамом и синовима, променила сам број телефона и окружење. Проблеми који су ме задесили једино добро што су донели је да коначно увидим ко су ми прави пријатељи, јер се заиста на муци познају јунаци. Слика ми се искристалисала и кренула сам живот из почетка, на свим животним пољима. Срећа па имам мајку Соњу, која је увек уз мене.
У којим тренуцима ти Мики највише недостаје?
- Свакако у време празника. То је било време које је окупљало породицу и пријатеље, тада смо се веселили, певали, емоције су у току празника некако увек биле постављане на пиједестал. Најтеже ми пада Православна нова година, пошто је тата преминуо управо 13. јануара. Сећам се, дан уочи Српске нове 2017. године небо је сијало од ватромета, допирала је музика са свих страна, а ја сам била најтужнија ћерка на свету јер је тај свет напустио мој тата. Недостаје ми много и када негде када изађем чујем како певају његове песме. Тада би он по обичају узео микрофон и откинуо песму од срца, онако како је он то најбоље знао, па ми проследио микрофон и наставили бисмо ноћ забављајући госте, иако само и сами били гости. Уз његове песме данас се сваки излазак заврши мојим банкротом, јер сав новац који имам дам музикантима.
ДА ЛИ БИСТЕ ПОЈЕЛИ ЛЕПУ БРЕНУ? Хит изван граница наше земље - певачица "постала" ХЛЕБ! (ФОТО)
Кајеш ли се због нечега у вези с њим?
- Једино за чим жалим је што нисмо као породица имали више заједничког времена док смо још могли. С обзиром на то да је тата био човек од каријере, човек који је стално путовао, навикли смо се на његова честа одсуства. А када се враћао, а брат и ја већ били адолесценти, имали смо већ изграђене животе, прве симпатије, па нам је свакако било примамљивије да побегнемо из куће и будемо са својим друштвом. Некако, када останеш без родитеља, највише жалиш због премало времена које си провео с њима.
Које татине речи ти константно одзвањају у глави?
- "Кад не знаш шта да кажеш, реци истину", или "човек је велики онолико колико прашта." Умео је и да каже: "Живот нас уметника уме да буде веома тежак и напоран, али зато никада није досадан."
На чему си оцу највише захвална?
- Најпре што је био добар човек који је ширио љубав, па је тако то исто пренео на брата и мене. На много радости коју сам осећала пратећи њега и маму по турнејама, на могућности да имам тај дар и успем уз музику и да се радујем и тугујем до те мере да умрем и поново се родим. На емпатији, чистим емоцијама, осећају за уметност, свему о књижевности чему ме је научио. Захвална сам њему на постојању, а богу што је баш он био мој отац. Не само захвална већ и почаствована.