Публика мислила да глуми, а десио му се МАСИВНИ ИЗЛИВ КРВИ НА МОЗАК током представе: Животна прича Љубе Мољца!
Колегама се жалио на снажне главобоље!
Један од најкарактеристичнијих комичара свих времена, Миодраг Антић, познатији као Љуба Мољац, умро је радећи оно што је волео највише, забављајући људе. Добио је масиван излив крви у мозак за време позоришне представе.
Његова прва филмска улога је била сатирична драма „Инспектор“ из 1965. године у којој је главну улогу играо Слободан Перовић, али тек смо га запаматили у филму “Кад будем мртав и бео“, када је играо несрећног шљакера. Иако је Љуба остао запажен, у овом филму славу је стекао Драган Николић.
Због онога што су носиле Милена Дравић и Слобода Мићаловић читав свет говори о 'земљи сељака на брдовитом Балкану'
Српска глумица са најчуднијим именом напустила је земљу, а данас је професорка у престижној школи!
ПРЕМИНУЛА ПОПУЛАРНА ГЛУМИЦА: Породица јој спремала рођендан, али опака болест је УСМРТИЛА дан пред славље
Прва већа Љубина улога додељена му је у филму из 1967. године Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“, љубавна драма која се сматра својеврсним ремек – делом. Тада је глумио Мићу поштара, младића из провинције који не бира девојку којој ће се удварати. Овај филм је карактеристичан по иновативним асоцијацијама и визуалним метафорама кроз које је представљена реалност у тадашњем друштву. Након тога наставља са сарадњом са култним редитељима као и у великим филмовима црног таласа WR Мистерије Оргзма и Заседа.
Заменио је Драгана Зарића у улози Лепог Цанета у филму Бурдуш. У то време је Љуба снимао велики број ТВ емисија као што су разни забавни, шоу програми или специјалне забавне емисије. Посебан је био по својим комичним соло наступима који су подсјећали на извођења америчких „стендап“ комичара. Надимак Љуба Мољац добио је у младости за време извођења мелодраме о патолошки лажном фудбалеру Љуби Мољцу. Добио је позитивне критике од публике, али и надимак који му је остао за сва времена.
Био је препознатљив по антологијским монолозима који су били крцати псовкама, простим вицевима, који су се, у његово време, куповали на касетама, а онда преснимавали са касете на касету. Сматран је „краљем касета“. Служио се уличним вокабуларом како би кроз сјајну комику преносио актуелне друштвене догађаје, посебност мушко-женских односа и слично.
Филм у коме је глумио самог себе је снимљен 1984. године. Режисер овог филма је био Мића Милошевић, док је Љуба овом улогом постао филмски јунак. Постигао је успех и славу, али су му, у исто време, шоу бизнис и популарност почели сметати. У комедији из 1985. године „Ћао, инспекторе“ опет је остварио запажену улогу с*ксуалне конотације, односно још једна у низу улога која има наглашену сексуалну ноту. Играо је у комедијама „Хајде да се волимо“ и „Тајне манастирске ракије“ које су оствариле изванредну популарност.
Његови ангажмани су били непрестани. Ако није снимао филм или серију, а онда би глумио у представама гостујући у многим градивима. Поред свега, стигао је да напише сценарио по коме је 2004. године снимљена комедија „Пљачка Трећег Рајха“.
Оженио се након студија глуме. Са супругом Невенком имао је двоје деце, Ненада и Јелену. Са породицом је живео у Београду у скромним условима, али су запамћени као ведра и једноставна породица.
Његов заштитни знак био је велики нос. Будући да је волио да збија шале на сопствени рачун, нос му је био велика инспирација. „Три носкетара“ је представа која је означила турнеју по целој држави где се, са двојицом својих колега, показао као врхунски комичар. Турнеју није завршио, изгубио је живот на сцени, под светлима рефлектора.
Миодраг Андрић – Љуба Мољац је умро на позорници током извођења улоге у представи „Три носкетара“ у Глини. Смрт је наступила током обилног излива крви у мозак. Хитно су га превезли у загребачки клинички центар, али му није било спаса. Умро је на врхунцу своје популарности. На посљедњу турнеју се упутио са још два славна комичара тог времена, Милованом Илићем Минимаксом и Јовом Радовановићем. Управо се њима, на дан када ће умрети, Љуба пожалио на снажну главобољу. Међутим, несносне болове је приписао ангини, од које се није скроз излечио. У тренутку када му је позлило на сцени, публика је мислила да се он добро уживио у своју улогу, нарочито због тога што је у игрању улога био склон импровизацији. Умро је само шест дана прије свог 46. рођендана.