"Мислили смо да ћемо стићи до Србије" Глумица из 'Игре судбине' након ГРАНАТИРАЊА завршила у избегличкој колони
Гледали смо је у епизодној улози у теленовели "Игра судбине", а појављује се и у серији "Тајне винове лозе". Међутим, глумица је доживела велику животну драму.
Маја Колунџија Зорое је у серији "Игра судбине", која је рађена по мотивима колумбијске теленовеле "Нуево рицо, нуево побре", глумила докторку (гинеколошкињу) која је примила у болници Наду Галић (Милица Томашевић) када је ова једна од главних јунакиња изгубила бебу.
Она се појављује и у серији "Тајне винове лозе" и има улогу кућне помоћнице.
Стручњак препоручује: У мору ПРОБИОТИКА, овако ћете изабрати ПРАВИ! На ОВО обратите пажњу када га купујете
Ево где САДА ЖИВИ Дуња Илић: Након банкрота и покушаја самоубиства, НЕМА ЛУКСУЗА - вратила се мами (ФОТО)
Нестала на врхунцу каријере, а била ПОЧАСНИ ГОСТ свих Мерлинових концерата - Можда не бих родила сина да се нисам повукла
Ко је Маја Колунџија Зорое?
Рођена је у Книну 5. августа 1977. године. Академију драмских уметности завршила је у Приштини. За медије је једном приликом узјавила да је најдуже од свих које је познавала остала на Косову, те немиле 1999. године, када је почело бомбардовање.
- И са тиме сам се изборила. Ево, најтежи ми од свега пада, несташица посла током епидемије - преноси "Блиц".
Данас је самостални уметник и држи студио глуме "Мали принц", а остварила је велики број филмских, позоришних и телевизијских улога. Играла је у филмовима "Где је мој дом", "Српска прича", "Дара из Јасеновца". Гледаоци је знају и по улогама у најгелданијим серијама: "Луд, збуњен, нормалан", "Синђелићи", "Ургентни центар", "Шифра Деспот", "Преживети Београд", "Пси лају, ветар носи", "Тајна винове лозе". "Кад су цветала тикве", "Нора", "Љубав је победила", само су неке од представа у којима је играла Маја.
Избегла из Книна
Глумица је 5. августа 1995. године пунолетство дочекала на Петровачкој цести - у избегличкој колони.
- Сећања су жива, толико су урезана да не може ништа да се заборави. Знам све детаље. Знам где се сваки камен налазио, где је била свака биљка. Како је то био чудан осећај. Све је било далеко, а све је било твоје. Не могу да заборавим. Не бледе сећања, памтићу док сам жива - рекла је глумица Маја Колунџија Зорое, која годинама након Олује није славила рођендан, није желела икоме каже да је рођена 5. августа, пишу поменути медији.
- Тек након што сам постала мајка, отклонила сам тај страх - додала је.
- Кренули смо од куће поподне, мајка, отац, прве комшије и ја у комшијском камиону "Тамић". Сместили смо се позади, мислећи да идемо само до шуме како бисмо се склонили од гранатирања и да ћемо евентуално стићи до Републике Србије. Нико није веровао да ћемо закључати кућу и да се више нећемо вратити у њу. Нико то није заслужио, нико није имао права да нам то уради - наставлила је Маја која највише жали што тог дана није понела фотографије, па их данас има свега 15-ак колико их се нашло у дневнику.
- Када останете без фотографија, то је као да вам је неко откинуо парче живота. И Момо Капор је о томе писао. Мајка се паметно досетила да понесе документа. Узели смо нешто одеће, огромну пршуту, парче меса из замрзивача које се успут покварило и то је то. Као на филму - рекла је.
- Дошли смо те ноћи до Петровачке цесте, преноћили смо на огромној ливади у Петровцу. Нико ми није честитао рођендан, није се ни помишљало на то. Ја сам се наравно сетила, али то нико није изговарао. Вратила сам се због тог дана раније са мора. Била сам пуна живота. Некако је све то мање болно када је човек млад. Имате тада већу жељу за животом, мада смо и ми млади били толико разумни да схватимо да се дешава нешто језиво. Одједном је наступило то безнађе, али и незнање шта ће битри, што је још горе".
Маја се 2000. вратила у село
- Мајка и ја смо отишле, затекли смо нове станаре, Хрвате, да живе у нашој кући. Било је веома емотивно вратити се. А и чудно је када вам врата ваше куће отвори неко стран. Али су нас лепо прихватили, позвали унутра, понудили су нас чак и кафом. Када су они изашли, родитељи су се вратили да тамо живе, али су пола године били овде у Београду, а пола у Колунџији. Отац је преминуо 2013. године, мајка је у селу. Повремено долази код нас. Ја сам ишла сваког лета до пре две године када сам добила треће дете - рекла је она за "Блиц".