Српска принцеза у турској серији: Позната глумица тумачи чувену Мару Бранковић, а запевала је и на нашем језику
Остварење које је свету представило Српкињу која је заједно са османским императором креирала историјска збивања која су изменила Балкан из корена.
Историјска документарна драма "Успон Отоманске империје" осветљава лик и дело српске принцезе Маре Бранковић, кћерке деспота Ђурђа Бранковића.
У овом ТВ остварењу у првој сезони се приказује освајање Константинопоља од стране Мехмеда II Освајача, док у другом делу ове серије се приказује борба турског султана против Влада Цепеша, а поред главног јунака, ког тумачи млади глумац Џем Игит Узумоглу, једна од главних улога додељена је припадници српске владарске породице, а рола је поверена глумици Туби Бујукустун.
СРПСКЕ ВЛАДАРКЕ НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ: Мењале су ток историје, а наше познате глумице су их поново оживеле
СРПСКА ПЕСМА се заорила у популарној турској серији! Гледаоци у чуду - Како је ово могуће? (ВИДЕО)
Мењале су ток СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, а о њима се јако мало зна - ево КО су жене у "Немањићима"!
Мехмед II један је од најпознатијих и најутицајнијих војсковођа и владара у историји муслиманског, али и читавог света. Сматра се да је један од кључних султана које је Османско царство имало.
Оживљавање "једне од главних личности 15. века"
Мара Бранковић у историји је остала упамћена као друга српска принцеза која је била удата за турског султана. Прва је била принцеза Оливера Лазаревић, кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. Мара је била венчана за султана Мурата ИИ. Након његове смрти она је кључна личност у доношењу политичких и приватних одлука свог пасторка Мехмеда ИИ.
- Мехмед је имао проблема са оцем. Мара га је засигурно узела под своје, увек ју је звао мајко - речи су Мариоса Филипидеса, једног од историчара, који својим излагањем прати ову документарну драму. Овај професор емеритус са Катедре за класику на Универзитету у Масачусетс у Амхерсту још наглашава:
- Мара Бранковић једна је од главних личности 15. века. Мехмед II ју је изузетно поштовао. Била је кључна. Посвуда је имала везе. Била је у контакту са владарским породицама из Константинопоља, владарским породицама из Србије и имала је пуно контаката на Западу. Била је повезница између словенског света, грчког, османског и западног света - закључује он.
- Упркос томе што се након Муратове смрти могла повући, Мара Бранковић постала је врло важна саветница на Мехмедовом двору - наглашава још један од говорника ово ТВ остварења, Мајкл Талбот, професор османске историје на лондонског Универзитету у Гриничу.
Срби у популарној турској серији
Туба Бујукустун која тумачи српску принцезу у једној од епизода запеваће чак и на српском језику чувену изворну песму "Густа ми магла паднала" (видите кликом ОВДЕ).
У серији "Успон Отоманске империје" гледаоци имају прилику и да виде још познатих Срба тог времена. Радња се у неколико наврата смешта у Смедерево, где столује и делује деспот Ђурађ Бранковић. Мехмеду II ће током освајања Константинопоља помоћи српски рудари, а у другој сезони, у борби против Влада Цепеша Дракуле, султану ће помагати Адни Махмуд-паша Абоговић (Анђеловић) који је био је турски државник, војсковођа, песник, мецена и велики везир. Такође, публика је у прилици да у неколико сцена види српског писца и јаничара, Константина Михаиловића, аутора "Јаничарових успомена".
Глумица Туба Бујукустун рођена је у Истанбулу, где се школовала и започела глумачку каријеру. Дебитовала је 2003. године улогом у серији "Султан Маками". Исте године остварила је главну улогу у филму "Гулизар". Након тога глумила је у филму "Бабам" и "Оглум". Била је звезда отварања Међународног филмског фестивала у Каиру децембра 2010. године.
Туба је 2005. године награђена за најбољу глумицу на Међународном ТВ фестивалу Републике Србије и Црне Горе за улогу Гулизар.
Ко је била Мара Бранковић?
Мара Бранковић била је ћерка деспота Ђурађа Бранковића и једна од жена турског султана Мурата II. Различити извори наводе другачије године рођења српске принцезе, стога се не за са сигурношћу у ком тренутку између 1412. и 1418. године се то десило у Вучитрну.
Подаци о најранијим годинама њеног живота су јако штури, и сем народног предања које казује да је манастир Девич добио име у знак захвалности њеног оца - који је био и ктитор - за оздрављење ћерке девице од тешке болести, све остало је предмет нагађања.
Много прецизнији подаци о њеном животу су забележени по ступању деспота Ђурађа на престо 1427. године. Он се тада нашао у незавидној ситуацији, а како би обезбедио мир морао је да одржава добре односе и са Турцима, али и са Угарима. Како би то постигао решио је да ћерку Катарину уда за грофа Улриха Цељског, док је Мари уговорио брак са султаном Муратом II.
Историјски извори бележе да је деспот још 1433. године склопио договор око мираза који је обећао султану предавши му део територије. Међутим, он је своју ћерку на двор у Једрене послао тек након две године, када га је деспотица Ирина на то наговорила. Поред територија, он је према наводима неких историчара морао да да мираз од 600.000 дуката, док му је заузврат гарантован мир.
Заједно са својом браћом Гргуром и Стефаном 4. септембра 1435. године, Мара је из Смедерева отишла у харем. У наредним месецима организовано је венчање по муслиманским обичајима када је Мара постала султанова жена, док је Гргуру дозвољено да се врати у Србију, а Стефан је задржан као талац.
Уважавана принцеза
Султан је према проценама, био 13 до 16 година старији од Маре. Извори њихов однос описују као складан, барем у делу који се тиче поштовања њених жеља. Забележено је да је султан ценио њено мишљење и да је сматрао веома образованом. Због тога је након неког времена стекла углед на двору. Историчари сугеришу да је она имала одређене привилиегије, као и да је остала верна својој хишћанској вери. Једна од анегдота спомиње како се зарекла да се више неће удавати ако се извуче из неверничког ропства. Током времена је постала посредник између свог оца и супруга.
Међутим, ствари су се великом брзином закомпликовале након смрти угарског краља Жигмунда. Мурат је молио Мару да наговори оца да прекине односе са Угарима, како би он могао неометано да крене у поход кроз Србију. Како Ђурађ није хтео да услиши молбе, скоро цела Србија је 1439. године пала под турску власт. А Мурат је решио да му се освети преко његове деце.
Године 1441. наредио је да се Гргур и Стефан ослепе, а у целу причу је била уплетена и Мара. Она није успела да их спаси, али према неким изворима, султан је у једном тренутку желео да услиши њену молбу и наредио је да се казна не изврши. Према наводима, гласник је закаснио, а џелат који је пожурио са извршењем је такође кажњен на исти начин.
Вољена маћеха Мехмеда II Освајача
Заједничке деце са султаном није имала, али је остало забележено како је била нека врста учитеља и дадиље Муратовом сину ког је добио са робињом грчког порекла Мехмеду II Освајачу. Зато не чуде редови написани у "Карловачком родослову" према ком је цар Мехмед поштовао Мару као рођену мајку, отуда је у поменутој серији назива "мајко Маро".
После Муратове смрти, 1451. године, Мехмед је допустио маћехи да се врати у Србију, дарујући је њеним миразом, областима Топлице и Дубочице. Убрзо по повратку она је добила и брачну понуду од византијског цара Константина XI Палеолога, коју је одбила и остала верна датом обећању да се више неће удавати.
Њен боравак у Србији није био дугог века јер се убрзо посвађала са проугарски настројеним братом деспотом Лазаром, након чега је потражила уточиште код свог посинка. Он је даровао имањем и околним селима у близини Сера - одакле је могла да убира приходе, а које се налазило на путу који је из Србије водио на Свету гору. Окренула се цркви, а остало је забележено да је била и велики ктитор. Њено имање је било уточиште за многе хришћане, као и за њену сестру Катарину која јој се придружила након смрти супруга и заједно са њом постала посредник између Истока и Запада у дипломатским круговима.
Сматрана је заштитницом Хиландара, али и манастира светог Павла који је њен отац даривао. Све до 14. септембра 1487. године када је умрла, а њене тело сахрањено у манастиру Богородице Икоифинисе у Косиници.