Марина Туцаковић је УСЛОВИЛА овог певача: Три године након њене смрти, ОТКРИВЕНИ ДЕТАЉИ односа са њим

Један од наших најуспешнијих и мнгима омиљени певач Саша Матић, током своје дугогодишње каријере снимио је велики број песама.

Будући да је његов музички опус прилично велик, логично је да је остварио сарадњу са многим ауторима, текстописцима, музичарима, композиторима и многим другим уметницима. Једна од њих је била и покојна Марина Туцаковић. Ево шта је певач открио о сусрету и сарадњи са њом.

- То је било неке давне, 97. године, Марина Туцаковић и мој отац су ишли заједно у средњу школу. У то време су се баш дружили. И један наш породични пријатељ је позвао Марину и питао је сећаш ли се ти Зорана Матића. И она се на први утисак није се сетила. Међутим мог оца су у школи звали Мата. И онда јој он каже, па Мата, и ту се она сети. И тај наш породични пријатељ нам закаже састанак, а она је њему тада рекла, могу они да дођу, знаш, Симо, али ми у принципу не радимо са лошим певачима. И он то пренесе, а ја кажем идемо колико сутра - рекао је Саша, па наставио...

- Први сусрет је био за мене трауматичан, не због Марине него због четири пса која је у том моменту имали у стану. Кад сам био клинац, мене је дога напала у Риму на аеродрому и ја сам имао фобију од паса у то време. И ми долазимо, звонимо на врата, ја чујем лавеж и кажем ја не улазим ја овде. Кажем, идемо ми, нема од плоче ништа, не улазимо овде. Да бар чујем једног, ја чујем једног малог и три велика. И отвори нам Душанка, њена кућна помоћница, врата и каже јој тата мораћете да склоните псе мој син се плаши, и 'ајде, некако су они склонили. Али ја само питам јесу склонили, и Марина каже, јесмо ма 'ајде улази. Видим ја нема паса, добро, опустио сам се ја ту и креће разговор. Ајде сад нешто да певам, ја не знам шта сам певао, Џеја, мислим и Дунав лаже и оно, Животе жено без морала. И сад, пита Фута знаш ли неки други жанр, знаш нешто македонско, каже мени ћале, ајде Зајди зајди. Кажем ја Фути, пошто је свирао гитару, дај ми бе дур, а Фута разумео да му кажем де дур, и он удари акорд де дур, ја кажем не де, бе, и он каже Марини, Марина, бре, ово је геније! И пита ме јеси ли апсолутни слухиста, ја кажем јесам, а каже ми Фута да нема шта да певам више, да је завршена прича. И тако смо ми кренули некако, али је био услов да ја завршим средњу школу, па да онда снимам. То је нека '96. година, школовање ми је требало до '99. Мој отац је знао да, ако ја кренем одмах у снимање, да од моје школе нема ништа, да ћу да се окренем певању скроз. Жао ми је што нисам завршио музичку академију зато што што сам апсолутни слухиста и што имам знање академског грађанина. Да се вратим на тему, завршио сам школу и онда је било све спремно за први албум, али онда креће оно несрећно бомбардовање. Е, после тога 2000. ја улазим у студио и 15. марта 2001. године излази тај мој први албум - испричао је Саша Матић у "5цаст"-у.

Извор: Телеграф