"Коначно сам тамо где сам одувек желела да будем" Милица Мајсторовић проговорила о каријери и најавила нову песму!
Отворено за наш портал!
Певачицу и глумицу Милицу Мајсторовић јавност је упознала током популарног ријалити програма "Операција тријумф" који је изродио бројне музичке таленте, а песма "Савршени пар" винула ју је у звезде.
Након овога, она је ипак одлучила да се повуче из медија, а сада је за портал Србија Данас проговорила о свом животу, каријери, али и даљим плановима.
Ово је рођена сестра Катарине Радивојевић: Крије се од медија, ради у ресторану, а сличност са глумицом је екстремна
Влашки обред за покојника у споту Бојане Вунтуришевић : Шта симболишу хлеб, свећа и скинута повезача?
"Девојчице убризгавају ботокс са 16, то није нормално!" Певачица проговорила о старењу и проблему нове генерације жена
- Милица Мајсторовић живи у свом свету који је годинама морала да гради и бави се оним што воли. Тачније, ја се још увек бавим певањем, али на свој начин. У међувремену сам завршила глуму и тренутно сам запослена у Књажевско-српском театру и студирам Општу књижевност на Филолошком факултету. И да, удата сам. Тако да ми је живот пребукиран, али савршено у њему функционишем и могу да кажем да сам коначно на месту на ком сам одувек желела да будем.
- Морам рећи да је требало мало времена да се разграничи да ли сам певачица, да ли сам глумица... Али, имам ту срећу да су редитељи и уопште моја кућа и позориште пуни разумевања и да подједнако користе, могу слободно да кажем, све моје потенцијале. Некако долазим у године када реч таленат не може толико да се користи. Сада су потенцијали оно што можеш и мораш да развијаш, тако да у позоришту и певам, када је то потребно, а у новој представи ћу свирати и флауту. За мене је позориште тренутно нешто најлепше, испуњење свега онога што сам као мала желела и волела. То је једино место на коме све своје, сада ћу рећи, таленте могу да унапређујем и да се у потпуности искажем као уметник.
- Мене више испуњава позориште. Када сам почела са снимањем серија ("Немањићи", епизодна улога у "Војној академији"...) тада још увек није кренула ова хиперпродукција. Међутим, када је дошло до тога било је тешко разлучити који пројекат има потенцијал да буде добар јер се та индустрија знатно разликује од позоришта. Позориште је један жив организам, а серије и филмови настају и мимо тебе. Ти имаш свој сегмент, одрадиш га и ту се твој посао завршава, барем је тако за нас младе који још нисмо у продуцентским водама. Мени је ближе позориште, више га волим и тренутно сам само сконцентрисана на позориште. Још увек ме не занима да се појављујем у филмовима, серијама и да снимам. Овде сам потпуно задовољна и испуњена, а имам и пуно обавеза, тако да вероватно не бих могла ни да стигнем.
- Јесам. Остала сам у контакту са готово свима. То нису константни разговори и дописивања, какве би можда неко очекивао, али кад год се чујемо или сретнемо као да то време које је прошло у ствари није период дужи од 10 година. Као да смо се пре 2 месеца растали, па наставили да се виђамо. Пре пар година сам била гост код Андрее Харапин у Сплиту и са њом провела око месец дана. То ми је једно од лепших другарстава које ми је остало. Никола Пауновић и ја смо јако блиски, а када сретнем Вукашина и Ану Бебић стварно делује као да време није ни прошло! Када сам изашла из "Операције тријумф" нисам је пратила. Укључила бих некада само да видим шта ми раде другари, али нисам баш имала времена. А да не причамо о данас... Једино погледам када ми искочи неки клип на Инстаграму. Као глумица, ипак треба да знам шта се дешава у свету око мене, а и позориште је, само по себи, једна ангажована делатност. Оно што сам ја приметила је да су данас у тај ријалити свет зашле неке ствари за које нема места чак ни у овом свету који ми живимо. Ни у нашој згради, ни код комшија, ни родбине. То је једна врста понашања која је, по мом мишљењу, потпуно неприхватљива. Људи који се потенцирају, вредности које они представљају... То стварно нису вредности. Не знам ни колико је то њихова кривица. То је једно комплексно питање, али је дефинитивно да је систем вредности потпуно поремећен у данашње време. То је мој утисак, тако да "Операцију тријумф" више волим да назовем "Операцијом тријумф" него ријалити програмом. Код нас је постојала нека сврха и неки циљ. Ако не постоји сврха, не видим зашто би се уопште нешто радило, а сада је очигледно циљ да се прикаже највеће ментално, психичко дно. Човек у свом најгорем животињском облику.
- Много ми је помогло. Пре свега су саставили одличну екипу. Између нас није постојала никаква сујета, таштина... Нисмо били љубоморни једни на друге и јако смо се волели. Људи су били вансеријски и ништа мање није могло да се очекује од нас него да останемо добри. Сви смо били различити и баш због тога се и јесмо толико подржавали. Иако смо знали правила игре, били смо јако тужни ако неко испадне. Ми смо се држали заједно и учили једни од других.
- Читање. Много читам и то је најлепши свет у који ја могу да побегнем. Волим да шијем. Када осетим да ми је глава пуна и да ми треба одмор, онда кренем да шијем или плетем. Ја не знам да седим докона. И дан-данас имам тај проблем и не знам да не радим баш ништа, тако да сам нашла неке системе који мене испуњавају и сматрам да свако треба да их има. Данас све брже и брже живимо и свако треба да нађе свој издувни вентил.
- Свакако. И у односу на раније, али и у односу на оно што је сада популарно. Не кажем да ако ја то не бих снимала да није добро, поштујем све што певачи данас раде и ту може да се препозна онај ко све ради истински и квалитетно и ко је ту просто стицајем околности, да му се само десило да има хит. Ја сам се и све ово време бавила певањем, у неком суженом опсегу. Са DJ Саторијем, који је светски познати диск џокеј, снимила сам "Зајди, зајди" и певала са њим на EXIT festivalu на мејн стејџу, а снимила сам и "Ако знаш било што" за "Ада Дивине Awakening" фестивал. Тако да није да ме није било, само медији нису толико били заинтересовани за тај део мог живота. Планирана је песма и већ је снимљена, док је снимање спота планирано током овог лета. Ово до сада нигде нисам објавила. Некако себе уопште не оптерећујем тиме и не видим да ми је музика начин за зараду новца. Планирам да будем аутор, а не певач. Не морам константно да снимам, избацујем песме, живим од концерата и да ми то буде живот као што јесте многим певачима. Када се поклопе коцкице, наиђе идеја, када осетим да имам нешто да кажем, понудим, тада ћу то и да урадим. Када искрсне нека свирка, има ме, само ме нема јавно и не планирам да гостујем по телевизијама, певам по јутарњим програмима. Ако се деси, деси се, али није ми то примарно.