МИСТЕРИОЗНЕ И НАСИЛНЕ СМРТИ ДОМАЋИХ ГЛУМАЦА! Њихове каријере су окончане ТРАГЕДИЈАМА! (ФОТО)

Бројне домаће глумце смо заволели због улога који су тумачили кроз своју каријеру, али и талента којим су красили сваки кадар.

У разним остварењима су успели да у нама да пробуде емоције - плакали смо, смејали се и радовали када их угледамо на малим екранима у бројним филмовима и серијама, али и на даскама које живот значе, а некима је судбина другачије режирала животе.

Домаћа публика осетила је велики губитак десет легендарних српских и југословенских глумаца, чије су смрти трагичније од било каквог филма или представе.

Први на листи је Душан Пекић, ког сви памте по брилијанто одиграној улози у филму "Ране".

Душан је био млади глумац који се брзо прославио тумачећи главну улогу у поменутом филму Срђана Драгојевића. Са само 15 година тумачио је чувеног "Пинкија" и тако исписао нове странице историје домаћег филма и постао права звезда крајем деведесетих година. Он је заједно са блиским пријатељем Миланом Марићем Швабом тумачио у чувеном филму.

Ипак, попут његовог јунака у "Ранама", Пекић је имао кратак бљесак и бруталан крај у стварном животу. По завршетку филма, желео је да упише Академију и да ради на себи, како би постао велики глумац. До тога, нажалост, никада није дошло. Пекић је отишао на одслужење војног рока у Краљево. У ноћи између 26. и 27. марта 2000. године тада 19-годишњи Душан преминуо је у војној касарни, а узрок смрти никада није утврђен. Кружиле су приче да је умро услед велике количине хероина, а они који су га боље познавали тврде да је чак био угушен у сну.

Миленко Заблаћански трагично је настрадао у саобраћајној незгоди.

Био је легендарни српски глумац, а 5. јануара 2008. године док се кретао ка Ужицу дошло је до саобраћајне несреће када је возач из супротног смера улетео у његову траку. Услед судара, Заблаћански је задобио тешке повреде главе и смештен је у Ужичку болницу у несвесном стању. Здравствено стање се није побољшало и није се будио из коме. Миленко Заблаћански је неколико дана касније хеликоптером пребачен на лечење на Војномедицинску академију у Београду где је преминуо 22. јануара.

Сахрањен је 25. јануара 2008. у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

У саобраћајној несрећи настрадао је и чувени Александар Гаврић ког памтимо по улози у филму "Марш на Дрину" као капетана Косту Хаџивуковића, али он је глумио у бројним италијанским и немачким акционим филмовима тог доба. Последња улога била му је у филму "Паја и Јаре", где је играо директора комбината, а само неколико месеци након снимања настрадао је у саобраћајној несрећи код Инђије. Лекари који су тог 6. децембра 1972. године дошли на лице места затекли су стравичну сцену, а Александар је преминуо у 40. години живота.

Соња Савић, једна од најомиљенијих глумица свих времена, настрадала је у канџама дроге.

Позната по свом промуклом гласу и улогама у успешним југословенским филмовима '80-их година. Многи памте њене улоге у филмовима "Живети као сав нормалан свет", "Уна", "Шећерна водица", "Давитељ против давитеља", "Балкаски шпијун". Отврено је причала да конзумира марихунау, али је нажалост била увучена у многи гори пакао дрога. Соња је 23. септембра 2008. године пронађена мртва у свом стану у Београду. Узрок смрти који је утвђен обдукцијом јесте превелика доза хероина и морфијума. Сахрањена је у родној Доњој Грбавици и имала је 47. година.

Драган Максимовић Макса задобио је тешке повреде услед напада хулигана, а трагично настрадао два месеца касније од емболије.

Прославио се бројним улогама у каријери која је била дуга пуне три деценије. Њега су 2001. године испред некадашњег ресторана "Бели град" претукли хулигани, наочиглед пролазника. По речима пријатеља који су га посећивали у болници претучен је јер су хулигани мислили да је Ром. Тачније претукла га је група скинхеда, навијача фудбалског клуба "Рад", револтирана због губитка меча са "Обилићем".

Он у том тренутку није желео да се обрачунава са навијачима. Имао је прелом бутне кости и карлице, али због лошег здравственог стања лекари нису могли да га оперишу. Читав догађај и његова смрт нису били предмет медијске пажње, нити је било икаквих реакција. Нешто више од два месеца касније, тачније 4. фебруара 2001. године преминуо је од емболије. Док је боравио у постељи није желео да сарађује са полицијом и било шта говори о нападу, већ је тражио да се ти млади хулигани не гоне кривично. Премиуо је у 52. години живота.

Југословенска глумица Ена Беговић настрадала је у тешкој саобраћајној несрећи.

Она је још током студија добијала велике улоге на филму и у серијама. Срећа ју је пратила до 1996. године када је изазвала саобраћајну несрећу у којој је страдао бициклиста. Била је осуђена на четири година условне казне. За то време она је затруднела и на свет донела девојчицу којој је наденула име Лана. Али смрт ју је задесила само 40 дана након што је испунила највећу животну жељу. Ена је погинула 15. августа 2000. године када је са супругом Јосипом Радељаком, његовим сином Леом, мајком Терезом Беговић и малом Ланом кренула на ручак код породичних пријатеља на Брачу.

Аутомобилом је управљао неискусни Лео, а у једном тренутку се закачио за камен и разбио магленку, због чега је Јосип инсистирао да преузме волан. Обојица су изашли из аутомобила који је почео неконтролисано да клизи уназад. Међутим, џип је завршио у провалији. Са повредама из несреће су изашли Терза, Лана, Јосип и Лео, док је Ена испала из аутомобила и задобила повреде главе због које је убрзо преминула. Након трагедије је уследило суђење које је трајало седам година. Лео Радељак је ослобођен кривице, а за несрећу је окривљен неисправан мењач на џипу.

Давор Дујмовић је након безуспешне борбе са зависношћу од хероина, извршио самоубиство.

Највише га памтимо по улози Перхана у филму "Дом за вешање", али и по улогама у "Топ листи надреалиста". Када је био дечак, у оближњи ресторан, где је свратио на сок, дошли су и Емир Кустурица и његов асистент. Асистент је питао Даворовог оца да ли може да учествује у аудицији за филм "Отац на службеном путу". Он је пристао и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу. После филма "Отац на службеном путу" одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао. С непуних 18 година Давор је постао главни глумац у следећем филму Емира Кустурице "Дом за вешање", после ког је проглашен за једног од пет најбољих глумаца у Европи. Али је почетком деведесетих дошао у додир с хероином. Неколико пута је покушао да се лечи, али безуспешно.

Рат је Давора затекао у Сарајеву, одакле одлази у Београд. У том периоду снимио је још неколико филмова, од којих је најпознатији "Ундергроунд". Тог 31. маја 1999. године Давор је извршио самоубиство вешањем у Новом Месту у Словенији. Имао је 30 година.

Беким Фехмију највећи југословнески глумац свих времена.

На листи његових биоскопских и телевизијских улога налази се преко 45 наслова. Често је играо у европским продукцијама, нарочито у Италији, а опробао се и у америчкој кинематогафији. Фехмију се повукао из јавног живота крајем 80-их година због лоше ситуације у земљи. Објавио је своју књигу успомена "Блиставо и страшно" 2001. године. Свој живот окончао је трагично 15. јуна 2010. године у Београду, када је из пиштоља који се водио на његово име пуцао себи у уста.

Слободан Ђурић трагично је настрадао у саобраћајној несрећи.

Био је најомиљенији југословенски глумац. Трагично је изгубио живот 22. децембра 1976. године, враћајући се са приредбе у земунској касарни поводом Дана армије. Имао је 32 године. С њим у колима био је и тон мајстор Драгослав Тошић, који је такође погинуо возећи кроз неосветљену улицу, пробили су банкину и слетели у провалију. Мала је утеха што је пет година касније, Врховни суд Србије донео пресуду којом су за смрт двојице људи проглашени кривим Град Београд и "Београдпут".

Предраг Лаковић био је један од најпознатијих југословнених глумаца, али као што је био на филмским ролама повучен, такав је био и приватно. Био је велики боем, индивидуалац, самотњак, повучени сањар, замишљени пецарош са Мртве Тисе. Удавио се управо на Тиси код Чуруга, где је имао викендицу на Бисерном острву, на којој је проводио много времена. Његово тело пронашли су локални аласи, а тада су се могле чути приче да је у смрт отишао самовољно.