Моли се за покој душе свог Драгана: Дарко Лазић на Светој Гори тражи утеху и мир након погибије рођеног
Фолкер Дарко Лазић потресен смрћу брата Драгана, који је погинуо у саобраћајној несрећи 11. марта, посетио је Свету Гору и дирљивом објавом на друштвеним мрежама расплакао све.
Фолкер Дарко Лазић посетио је Свету Гору након трагичне смрти свог брата Драгана, који је настрадао у саобраћајној несрећи 11. марта.
Са светог места, Дарко се огласио на друштвеним мрежама и дирљивом објавом расплакао све који прате његов живот и каријеру.
На фотографији коју је поделио види се насмејани пар браће, а у опису је написао: "Твој брат се моли да пронађеш мир, нека ти је вечна слава, рођено око моје".
На овом емотивном путовању Дарку су правили друштво Саша Капор и Даниел Недељковић, муж Ане Севић, са којом Лазић има ћерку Лорену.
Подсећамо, Дарко је недавно наступио, и том приликом отворено говорио о свом повратку певању, који је био неопходан не само због њега, већ и због породице свог преминулог брата.
"Не знам шта бих ти рекао... Прихватио сам то, једноставно... Живот иде даље, а нажалост понекад живот није фер, али мој посао је да певам и морао сам да наставим да певам. Притом, знам да први он не би желео да прекинем да певам. Нешто сам скоро прочитао, да су људи почели увелико да коментаришу нешто, као, ‘срам те било, није прошло ни 40 дана, већ идеш да певаш...’. Само сам у себи помислио, па чекајте, људи, имате ли ви мало респекта и да напишете тако нешто? Ипак ја морам да издржавам и три породице", искрено је рекао Дарко, признајући колико му је тешко док пева, али наглашавајући да мора да брине не само о својој, већ и о породици покојног брата.
"Најрадије, кад бих знао да могу да га вратим, не бих никад више у животу запевао. Али, моја публика од мене очекује да певам и први он би био љут кад би знао да не певам, а он је уз мене увек и гледа нас са лепшег места. Он је уз мене, у мом срцу, вечерас ћу и први пут певати за њега, и до краја живота. Ја сам морао да будем јак, јер сам ја остао сам са њима. Када виде мене да паднем, онда и они још више падну у депресију и тугу. Максимално се трудим да и њих охрабрим и ојачам, ту сам да подигнем ту кулу која је срушена. Колико толико да покушам да заменим његово место и да попуним ту празнину, јер ипак сам ја остао као, ајде да кажем, глава породице. Морам да се бринем о тој деци, о мајци, снајки... Он није био сам. Имао је и има мене, ја ћу бити ту за њега, а он је уз мене и даје ми снагу", објаснио је емотивно Дарко за "Телеграф".
Његове речи и поступци показују колико је Дарко посвећен породици и колико је тежак терет губитка брата, али и колико љубави и снаге црпи из успомена и присуства Драгана у свом срцу.