НАПАДАЧ ГА ХЛАДНОКРВНО УБОО СА ЛЕЂА! Лекари се данима борили за живот нашег популарног певача - пробушио му плућну марамицу
За длаку је избегнута трагедија!
Амадеус бенд постоји од 1997, а у то време важили су за најбољи поп бенд, без којег није могао да се замисли добар провод. Свирали су свадбе, рођендане, по клубовима, држали су велике концерте.
Последњих година више их има на терену него у медијима, а певач Бојан Тасић Џаја у интервјуу за "Курир" прича о тренутним активностима бенда, преминулом члану Токану, трагедији која је задесила Србију прошле недеље, а открио је да је чак три пута избегао смрт.
- Пре двадесетак дана објавили смо песму "Кад се ласте кући врате", ушли смо у студио да спремамо још једну песму, која ће изаћи на лето. Нажалост, десиле су се много лоше ствари и ми смо зауставили промоцију. Ове две трагедије су нас погодиле као и све, имамо децу код куће, трауматично је.
ТРУДНА ЗВЕЗДА ГРАНДА: Дуго је крила СТОМАК ДО ЗУБА, са изабраником открила и ПОЛ бебе! (ФОТО)
"ПРЕСЕЛИО СЕ НА БОЉИ СВЕТ!" Трагична вест срушила Халида Муслимовића, опростило се још колега
ТРУДНОЈ АНАСТАСИЈИ ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК У СРБИЈУ: Ражнатовићева спаковала кофере, ево где се сада налази!
Да ли си разговарао са синовима о свему што се догодило?
- Сваког дана разговарамо. Ово је катастрофа. Треба разговарати отворено о свим темама. Мој старији син има 12 година, док млађи још иде у вртић. Пред њим избегавамо да причамо на ту тему, мали је и још то не схвата, али и с њим разговарамо о стварима које нису добре. Све што треба да схвати приближавамо његовом узрасту.
Да ли се сада више плашиш за њихову безбедност?
- Не плашим се за безбедност свог детета зато што иде у школу, плашим се времена у ком живимо. Данас се свуда дешавају пуцњаве, насиље, доступност је свега, интернет, игрице које играју да их назовем пуцачке... Не могу да га изолујем од свега тога, просто је немогуће.
Ти си преживео убадање ножем.
- То се догодило 1994. у Лесковцу. Био сам с девојком, седео сам на клупи, нападач ми је пришао с леђа и убо ме. Пробушио ми је плућну марамицу. Био сам на интензивној нези седам дана, био сам животно угрожен. Доктор ми је рекао да сам се извукао зато што сам млад, јак и непушач.
Да ли си познавао нападача, јесте ли били у сукобу?
- Не. Све се десило без повода. Није имао ни пуних 14 година. Био је из разорене породице, надуван лепком, просто ми је пришао и убо ме.
Сећаш ли се свих детаља?
- Сећам се. Девојка је устала и почела да вришти. Он је побегао, људи су се окупили, донели су ме до неког аута и одвезли у болницу. Страшно сам крварио и није било времена да се чака Хитна помоћ. Одвели су ме на рендген, па у операциону салу. Седам дана је трајала борба.
Кад си се опоравио?
- Психички ми је било тешко. Имао сам трауму, требало ми је времена да поново изађем у град, да одем на неку журку, да уђем у масу људи. Сигурно пет-шест месеци нисам ишао нигде.
Имао си још две незгоде, давио си се у реци Јабланица?
- Био сам мали, ишао сам у школу, али се не сећам колико сам тачно година имао. Шетао сам сам поред реке и упао у воду. Ту су багери копали, вадили су песак из реке, били су дубоки вирови. Никога није било око мене, спасавао сам се, чупао да дођем до обале, све сам прсте и кожицу између прстију расекао. Борио сам се, око мене је било корење од дрвећа, једва сам се извукао. Други пут ме је брат од стрица убацио у воду, а кад је видео да ми се манта у глави, да се давим, скочио је и извукао ме. Тада сам добио фобију од воде.
Заправо три пута си избегао смрт?
- Да.
Да ли ти се на наступима дешавало да мораш да спасаваш живу главу?
- Многи јесу долазили на наше наступе, али нисмо имали такве ситуације. Није било малтретирања, знали смо која екипа долази и како треба да се понашамо. Једном ми се десило да ми се одсеку ноге. Свирали смо прославу титуле кошаркаша Партизана. Једна познаница ме је позвала за њен сто да ме нешто пита. Кад је рекла Џајо, момак који је седео прекопута ње је скочио и питао: "Како те зову?" Пребледео сам. Рекао сам да ми је тата дао надимак јер навија за Звезду, на то је рекао да је све океј, да види да сам добар момак, иначе би било свашта.
Јесу ли жестоки момци били галантни према вама?
- Сви су били галантни. Раније је било више бакшиша него сада, мада смо ми раније радили другачију врсту свирке него сада.
Који је први велики бакшиш који си добио?
- Свирали смо у тадашњем "Кабареу роуз", била је субота, пун клуб, страшна атмосфера. У сепареу седе неки момци, долази нам конобар и каже да су страшни потрошачи и да траже да им отпевам "Зајди, зајди". Рекох где сад то, убићемо атмосферу, неко ће нас гађати флашом, али конобар каже да ће дати огромну лову. Два пута сам одлагао да је отпевам, али сам онда пристао. Кренемо да свирамо, а конобар долази и каже, ево, момци су задовољни. Ја погледам, видим браон новчаницу и кажем: "Јао, дали 200 динара, а гњаве нас цело вече." Они се захваљују из сепареа, ја им дижем руку, нешто ми чудно. Онда се кришом окренем ка бенду, извадим новчаницу из џепа и видим да је 1.000 марака. Кажем момцима: "Опа бато, плаћамо кирију наредна три месеца", а ми тада били подстанари, плаћај кирију, плаћај менаџера, плаћај комби... Завршава се вече, пакујемо инструменте, кад видим конобар виче на њих: "Шта сте оволико наручивали кад немате да платите, још чашћавате музику?", ја кажем бенду: "Момци, пакујте се и бежанија, да не траже паре назад, оде кирија за три месеца."