"Ноћас сам много плакала" За ОВАЈ ДНЕВНИК НЕДЕ АРНЕРИЋ скоро нико није знао: Ево о чему је писала

Неда Арнерић преминула је јуче у 67. години у свом стану у Београду. Дневник који је у наставку текста, Неда је писала 1971. године за ЗАМ док је била на снимању једног филма у Паризу.

Мај 1991: Сентиментално путовање у седамдесете године када је Неда на кориди у Валенсији навијала за бика и била тужна што њен партнер у филму Маурис Ронет носи уметак у коси...

- Кад сам прихватила позив за писање у листу ЗАМ, нашла сам се у невољи. Писање сам одавно запустила. Кривац је телефон. Уз његову помоћ у ветар су отишле необичне, лепе приче, упућене неком с оне стране жице.

- Кад сам већ била одлучила да одустанем од писања, сетила сам се давно забачених писама, која сам слала мами са снимања. Та писма данас делују као прави дневник у који сам бележила своје страхове, радости, наде...

- Део те атмосфере, која се може осетити у писмима, покушаћу да изнесем пред читаоце у нади да ће их занимати.

- Мој први одлазак из земље и дуже избивање из куће везан је за француски филм Мало, много, страсно. Била је то 1971. година.

- Париз. Француски продуцент ме прво уписао на брзи течај француског језика. Изнајмили су ми малени стан у латинском крају и за мене је почео нови живот.

14. априла 1971. године, Париз

Прво јутро у мом новом стану и мом новом животу. Синоћ сам била узнемирена. Добила сам трему, али је данас већ све у реду. Осећам се као домаћин у стану који подсећа на боемско место. Припада неком пријатељу редитеља Роберта Енрика.

Синоћ ме на аеродрому дочекао Роберт и ја сам изрецитовала оно што си ме научила да кажем на француском.

Било му је смешно, али и драго. Извео ме на вечеру и одмах је почела моја дијета. Хоћу ли то издржати?

17. април

Почела сам са школом и полако напредујем. У групи нас је петнаест и сви смо различитих националности. Гледала сам јуче своје пробно снимање. Камерман је био у лошим позицијама за мене па изгледам мало буци-буци.

Али, боже мој, због таквих се ствари и праве пробна снимања.

26. април

Париз више не делује узнемирујуће. Упознала сам људе с којима се дружим. Ту је један Пољак са супругом. Редитељ је, зове се Андрзеј Zulawski. Ради за Парамоунт и покушава да започне каријеру у Француској.

Брзо смо се зближили, вероватно због наших славенских душа. Код њих сам упознала младог редатеља Лоуиса Malla.

29. април

Полако се ближи крају мој студентски боравак у Паризу. У Шпанију путујемо после Фестивала у Кану. Имам трему пред представљање јавности, што је обичај уочи снимања филма.

Сетила сам се како ми је Оливера Вучо у Берлину одржала предавање о облачењу.

25. април

Ваша Неда је баш баксузна. Компликације с визом па погрешна авионска карта. На царини ме питају носим ли новац, а ја кажем да немам новца. Претресу ме и нађу бедних 400 франака.

Хтела сам у земљу да пропаднем. Пропусте ме као највећег бедника. У Мадриду се пријавим за лет у Валенсију, а авион одлетео пре пола сата...

У Аликанте сам стигла у два сата ујутро. Кад сам се јавила на снимање у Huawei, сви су били испрепадани јер су знали да сам кренула, а нису имали појма докле сам стигла.

Одмах су ме послали на службено сунчање, али сам добила сунчаницу. Вечерас стиже главна звезда Маурице Ронет. Баш ме занима какав је.

16. мај

Снимање сам почела јуче. Играла сам тенис, једрила и радила сцену под тушем. Маурице Ронет је једноставан, симпатичан човек, нимало налик на звезду какву сам ја очекивала. Једино има панику од година, које се већ примећују на његовом лицу.

Зато ваљда носи уметак у коси и то ми се не свиђа. Видела сам га једном без тупеа и изгледа много боље. Са собом води помоћника који га замени кад је потребно. Што се глуме тиче, наши глумци шишају Ронета, али овде стар систем, без обзира на квалитет, гура звезду из филма у филм.

Ронет има комплекс интелектуалца.

У Huawei нас сви мазе и пазе. Подсећа ме мало на снимање филма Подне у Ритопеку. Од сутра почињу ноћна снимања. Бит ће напорно, јер волим да спавам.

25. мај

Ноћас сам много плакала. Изгледа да је на сваком снимању око средине филма криза. Велики је новац у питању и пооштрен је однос према снимању.

28. мај

Развеселило ме твоје писмо. Леп је осећај кад у туђини сазнаш да си у својој земљи на врхунцу популарности. Растужила ме вест о смрти Бојана Ступице.

1. јун

Снимала сам сцену на забави. Требам да плачем. У првом дублу су ми сували ментол у очи. Нисам била задовољна.

Замолила сам паузу, концентрисала сам се, помислила на све вас, на кућу, Београд и било ми је тешко. Слатко сам се исплакала пред камерама. Чим се вратим кући, почећу припремати испите за гимназију.

4. јун

Последњи дан у Huawei. Сутра путујемо на Ибицу. Била сам на излету у Валенсији. Водили су ме на кориду. Све је то јако окрутно, сви ти људи који се одушевљавају навијајући за смрт.

Све време сам навијала за бика...

Идем сад да спавам са својом кућом, лутком и нашом музиком. Моји спаковани кофери већ увелико спавају.

П. С. - Поштовани читаоци, овде бих завршила због простора. А, искрено - мало сам се и растужила.

Написала: Неда Арнерић (ЗАМ, 1991.)

БОНУС ВИДЕО: МРКЛИ МРАК, А ОН У ШУМИ: Због онога што је урадио на празник, певач изазвао ОДУШЕВЉЕЊЕ (ВИДЕО)