ОКО МЕНЕ БИЋЕ ТАМА... На данашњи дан рођен је један, једини и НЕПОНОВЉИВИ Ипче Ахмедовски (ВИДЕО)

Ипче Ахмедовски / Извор: Фото: Youtube printscreen/Marinko

Легенда.

На данашњи дан, 6. јануара 1966. рођен је Ипче Ахмедовски, један од најпопуларнијих певача бивше Југославије или како су га многе његове колеге звали „Мали Рамбо“.

МИКИ УРЛА, ЧУЈЕ СЕ ДО НИША! Глупи Динароид! Прељуба, разбијена шоља! Ево вам истине! (ВИДЕО)

Његов вокал је господарио бившом Југом, посебно почецима 90-тих, када је био на врхунцу славе, након чега је и погинуо у саобраћајној несрећи 30. јула 1994. Млађи је брат популарног певача Јашара Ахмедовског. Сахрањен је у родном селу Лажани код Прилепа у Македонији. Њему је Јашар посветио песме „Тамо си ти“, „Спавај, спавај ти“, и „Небо тајну крије“.

Ипче је погинуо 30. јуна 1994. године на Ибарској магистрали, код села Шопићи, недалеко од Лазаревца. Имао је свега 28. година, а до тада је успео снимити пет албума. Сви који су га познавали прорицали су да ће бити мега звезда, иако је он то већ био.

Од 1986. до 1993. године снимио је пет одличних албума. Први албум “Била си девојчица година мојих” снимио је у својој 20. години. Тада је сарађивао са Радетом Вучковићем и оркестром Томице Миљића. Наредне, 1987. године снимио је други албум “Ниси више у старој улици”, да би послије три године на светло дана изашла његова трећа ЛП плоча са великим хитом “Чинио сам чуда”. Затим следи албум “Луда девојка” (1992. г), а годину дана касније и задњи “Циганске душе”, односно “Ја те волим, он те има”.

Годину дана пред погибију, као да је предосећао трагедију, Ипче је на последњем албуму имао песму, која је у то време била веома популарна “Кад нестанем једног дана”. У њој је пророчки наслутио своју трагедију, а стихови песме гласе:

“Кад нестанем једног дана, око мене биће тама,
Ти ћеш наћи неког другог, издржати нећеш сама.
Ех, да могу да оживим и да видим тог
Поред вас да станем, па нек' умрем поново.

Кад недељом игра коло, певаће се песме моје,
Док с`њим играш да л`ће замном
Заплакати око твоје.
Ја болујем већ одавно, и полако губим наду,
Коме ћу те срећо моја, оставити тако младу.”