"Ово је моја очевина" Сузана Манчић напустила стан у строгом центру Београда, неће се више враћати

Сузана Манчић ових дана пакује кофере, након одлуке да напусти свој стан у Београду. Како је Сузана рекла за "Блиц", њој се више не допада живот у строгом центру града и за себе бира нешто мирније окружење.

- Београд је постао мало неподношљив. Идем у мирније крајеве Београда, била сам у центру и центар је постао немогућ за живот. Преселила сам се на мирније место које није тако далеко - рекла је она за Блиц.

"Ово је моја очевина"

Сузана поседује викендицу у Великој Моштаници, коју је средила по свом укусу и потребама.

- Имам јако мало слободног времена и ово је идеално место јер је близу Београда. Викендица је моја очевина. Као дете сам била сведок да је мој отац, када се пензионисао, овде засадио фантастичан воћњак, а имао је и две линије винове лозе. Није имао ову кућицу која је данас него једну малу бараку у којој је имао простора да стави столицу, алат и да се склони ако пада киша. Од како је тата умро 1994. године, па до пре десет година, није нико крочио ногом. Неко је запалио ту малу шупицу и онда сам ја кроз моју емисију “Сузанин избор” хтела да промовишем и да подстакнем повратак на стара и напуштена имања. Има и анегдоте везане за тај повратак. Понела сам слику, и то последњу фотографију тате и мене у воћњаку, оно пробехарало све и тада, ту доле, био је исти такав воћњак. Кренемо ми да снимамо, а трчи сељак нама у сусрет и пита: “Шта радите ви овде?” Ја кажем да снимамо на татином имању. А он узвикне: “Манчићево? Па то вам је горе”. И ми смо се једва пробијали кроз шипражје, кроз практично џунглу, јер је природа све преузела. И тај воћњак је подивљао, као и руже. Једва сам препознала ово место по деловима ограде које су остале. И тада сам се расплакала. Рекла сам себи како сам дозволила да моја очевина овако пропадне? - рекла је за “Блиц” Сузана Манчић и додала:

- Направила сам рај на земљи али било је потребно много година, труда, рада и доста новаца. Да не верујете колико кошта да се раскрчи један плац.

Она је осетила и шта значи она чувена реченица да је кућа бунар без дна.

- Јесте. Час пукне водоводна цев, па се увек нешто деси. Али је задовољство велико. Ја живим у у најстрожем центру града, и мислим да су сва моја чула полудела од галаме, буке, сирена... Зато дођем овде, седнем на трем, подигнем ноге на ограду, направим себи кафу и уживам - слушам тишину. То је у данашње време велики луксуз.