ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ О ЊЕМУ! Митар Мирић је био ВУКОВАЦ, успех је направио тек са СЕДМИМ ЦД-ом, а једино због ОВОГ ЖАЛИ!
Ко би рекао?!
Митар Мирић је годинама уназад један од најпопуларних певача фолк музике у региону, али се без обзира на то, о његовом приватном животу, детињству и школовању мало зна.
Популарни певач родом је из Угљевика, једног малог места поред Бијељине, а водитељ и новинар Горан Јовановић, у својој емисији "Печат у времену", успео је да сазна од Мирића све оно о чему није хтео да прича до сада, па и то зашто је све ове године тако љубоморно чувао свој приватни живот.
- Мислим да је то исправна одлука да се не појављујем превише јер телевизија је мач са две оштрице, засите те се људи, досадиш им. Додуше, у време када сам ја почињао и није било много могућности, једна телевизија, два програма, и то је то - каже Митар на почетку разговора.
ХАОС УСРЕД ЕМИСИЈЕ - Муж Верице Ракочевић ПОБЕСНЕО! НАПУСТИО СТУДИО "Водите ме кући, КАО ДА САМ МАЛОУМАН!"
ИЗНЕЋЕ САВ ПРЉАВ ВЕШ? Кристијан очекује да ће Ша ПЉУВАТИ СВОЈУ ЖЕНУ: Сурово осудио ОЖЕЊЕНОГ задругара
ИСПЛИВАЛО! Погледајте како су јаке полицијске снаге упале и ухапсиле Тијану Ајфон и Мими Оро (ФОТО)
Мало људи о теби зна да си у школи био најбољи ђак, вуковац, добитник свих могућих признања у то време.
- Истина је, тако је било до осмог разреда, касније мало другачије. Највише су ми у школи ишли они „бубаторски“ предмети, како кажу, историја, биологија, али био сам добар и у математици, био сам одликаш.
Да ли ти је жао што ниси завршио факултет?
- Јесте, али не могу бити два добра, као што рекох, ушао сам у ризик, али успео сам. У то време, успети је било много теже него данас. Зависило је све од Бога, од среће, неко је успео од прве плоче, ја сам тек од седме.
Да ли си помишљао да одустанеш у неком тренутку?
- Јесам, али судбина је одлучила другачије. Новица Урошевић спремио је нове песме и ја сам био међу онима који су позвани да одаберу неку од њих. Наравно, пре мене су ишли популарнији певачи и на крају песма коју они нису хтели буде „Последња страница“. Стварно сам мислио да ако још са том, осмом сингл плочу не успем, да не бих више ни снимао. Одлазим на тада најпопуларнији фолк фестивал „Илиџа“ и шта се деси... Када сам кренуо, већ између прве и друге строфе публика је била у делиријуму. Бацали су капуте, сакое, ја сам се девет пута враћао на бис. Већ следећу ноћ сам био звезда, имао сам транспаренте фанова. Када смо победили, знам да су Новица и Бане Ђокић попили литар вина на екс, преко руке.
Ипак, одатле се враћаш у исту ону кафану из које си и дошао на фестивал...
- Да. У то време фестивал није преношен на телевизији, тако да је требало времена да се песма чује. Певао сам у кафани још четири, пет месеци, све док се нисам појавио у емисији „Недељно поподне“. Тада су ме менаџери приметили, почеле су турнеје, а онда је дошло до тога да сам снимио хит „Воли ме данас више него јуче“... Ни ту песму други певачи нису препознали. Ангел Димов и дан-данас кука за њом. Онда је Тито умро, било је шест месеци жалости, а ја у то време продајем 400.000 плоча. Постајем велика звезда.
Да ли се десило да ти некад не препознаш хит?
- Ретко. Нудили су ми рецимо од Ипчета „Да ти гужвам постељу“, али она ни изблиза није хит као „Воли ме данас“.
Новица Урошевић и ти сте били и остали најуспешнији тандем у историји домаће музике...
- Он је био тада велики композитор, мени је жао што многи певачи не кажу ко им је тата, за мене је тата онај ко ти први да песму и пробије лед. И у Босни и у Србији, многи певачи га не спомињу, а то је грех. Нема везе какав је он човек, да ли је пио, то је друга ствар, он је светски уметник.
Ви сте били и кумови, али у једном тренутку је дошло до прекида ваше сарадње. Зашто?
- Скоро 18 година смо радили заједно, мора доћи до неког засићења. Притом, снимио сам албум „Ја не живим овде“, требало је да издам за „Зам“, већ су ми дали паре, али морао сам да им вратим, јер је он тај албум препродао другом издавачу. Лично сам на Пинку платио емисију од пола сата, да бих исфорсирао песме. Тада ме је супруга наговорила да морам привући пажњу и имиџом, па сам облачио јакне на голо тело. Многи су мислили да сам пролупао, али морао сам да бих привукао пажњу и успео сам.
Није то једини пут да си се рекламирао на неконвенционалан начин...
- Први сам још са албумом „Добро јутро рекох зори“ имао кратке спотове за свих осам песама везано, и то се емитовало чак и пре дневника. Тада ме је Минимакс у свом недељном поподневу најављивао са: „А сада слушате сабрана дела Митра Мирића“. Не знам да ли се зезао, али је то успело.
Шта је са пићем, да ли пијеш као некад?
- Омиљена пића, док сам пио, су ми били шприцер или виски. Не пијем скоро 15 година, односно изузетно ретко, није да ми смета, ни слично, ваљда сам рано почео... Престао сам да пијем после једног удеса 2005. Тада сам се у Босни слупао, на сву срећу избегнута је већа трагедија, јер је пут био пуст, нико није ишао у сусрет.
Песма „Не може нам нико ништа“ је незванична химна многих на овим просторима...
- А опет, због ње сам изгубио део публике. Рат је ипак утицао на све нас певаче из тог времена. То је чисто љубавна песма, снимана је пре рата, али су је неки разумели другачије.
Да ли је тачно да када сте Шабан и ти били на турнеји, новинар Марко Марковић је вас најављивао, њега као фолк краља, а тебе као фолк шампиона?
- Или као принца... Не могу бити два краља, свака му част како се сетио.
Једном си се појавио у ријалитију „Двор“. Да ли би се икада опет појавио у ријалитију?
- Не не, то сам тада урадио чисто из хира. Неки певачи буду тамо по три месеца, хвале се својим успехом. Ја сам тамо за једну ноћ све показао, донео шоу, померио границе. И то је то. Више нема потребе.
