Пре три године Марија је сместила покојног оца у дом "Једног дана је само дошла по ствари..."

Отац Марије Шерифовић, Рајко Шерифовић, преминуо је данас, 10. новембра, у Крагујевцу. Његово здравствено стање било је нарушено већ дуже време, а 2022. године доживео је озбиљне компликације које су довеле до ампутације прста на нози. 

У том тешком периоду, Марија је, иако се тада налазила у јеку пословних обавеза, била принуђена да га смести у дом за стара лица, јер му је била потребна стална нега и медицински надзор.

Екипа портала Курир тада је посетила Крагујевац, град у којем је одрасла једина српска победница на Евровизији, и обишла део у којем се налази кућа у којој је Марија провела детињство. На лицу места новинари су се уверили да је певачица и даље омиљена међу својим суграђанима, а комшије су поносно говориле о њој и њеном успеху. 

Кућа породице Шерифовић смештена је у самом центру града, недалеко од основне школе коју је Марија похађала, а сваког петка у тој улици одржава се пијаца, па су новинари управо тада разговарали с мештанима.

– Марију нисмо дуго видели. Слабо долази. Можда се удала. Овде је живела, али сад нема никог. Отац се одселио на други крај. Живи као подстанар – рекао је тада један од суграђана, који их је потом упутио у оближњу кафану, место где је Рајко, како су рекли, често проводио време у друштву пријатеља.

У локалу су их дочекали љубазни конобари који су показали сто за којим је Рајко обично седео, те открили да га већ дуже време нису виђали.

– Рајко је добар човек. Знам да је био у болници и од тада није долазио. Живи у тој улици низбрдо. Не знам тачно која је кућа у питању – рекао је конобар, искрено забринут за његово здравље.

Потрага их је убрзо довела до куће у којој је Рајко становао до 2021. године. Газда куће, Драгомир, радо је пристао да подели своје сећање на Маријиног оца.

– Рајка знам, како не знам. Живео је овде код мене. Више ту не станује. Сад је у дому за стара лица. Ћерка га је одвела. Једног дана је само дошла по ствари, ставила у кола све и одвела га. Ништа нисам питао, не мешам се у туђе ствари. Касније сам сазнао да је у дому. Имао је проблем са здрављем и лекари су му одсекли прст на једној нози – испричао је Драгомир, додајући да га је тај призор тада веома растужио.

У разговору је открио и да је Рајка сматрао добрим човеком, упркос његовој борби са алкохолом.

– Колико га ја познајем, лош човек није, али воли да попије. Седели смо заједно ту у дворишту, причали, то је живот. Нешто је млађи одмене, ја сам га саветовао као покојног брата да престане да пије, али не вреди, није хтео да послуша. Рекао сам му да батали то, шта ће му то у животу. Ето, изнели су га из куће, није могао да изађе колико је био пијан. Нормалан је кад не пије, а кад попије, шта да вам кажем... Незгодно је то... Долазио му је и брат. Шта да се ради. Ћерка га чува, то је добро – поручио је тада Драгомир, с тугом и поштовањем говорећи о човеку с којим је годинама делио комшијску свакодневицу.

Судбина Рајка Шерифовића била је тешка и пуна борби, али су сви који су га познавали сложни у једном – био је срдачан, добродушан и благ човек када је био тријезан, неко ко је волео људе и дружење. 

Његов животни пут, обележен успонима и падовима, заувек ће остати део личне приче Марије Шерифовић, која је, упркос свему, увек наглашавала да поштује оца и да му је захвална на свему што је учинио да би она постала оно што је данас.