Преминула Марија, филмска икона - глумица чувена по антологијским улогама у класицима иза себе оставила три сина

Била је једна од најистакнутијих телевизијских глумица раног периода америчке телевизије, када су емисије емитоване уживо. Рива је преминула у сну у дому свог сина Питера Риве у Гили, у Новом Мексику, где је живела од почетка прошле године, потврдио је он за The Hollywood Репортер.

Током педесетих година, Рива је била омиљена глумица оснивача ЦБС-а Вилијама С. Пејлија и често је тумачила ликове жена у опасности у популарним антологијским серијама као што су Студио Оне, Lux Видео Theatre, Суспенсе и The Пхилцо Телевисион Playhouse. Појављивала се и у емисијама Дангер, Цриме Пхотограпхер и Climax!.

Крајем педесетих повукла се из глуме, наводећи да никада није имала снажну амбицију да буде глумица, називајући себе "Дитрих за сиромашне". Уместо тога, посветила се организовању и вођењу мајчиних чувених кабаретских наступа у Лас Вегасу и на светским турнејама.

Након смрти Марлен Дитрих 1992. године, Рива је објавила књигу о својој мајци, у којој је искрено приказала њен живот и личност. "Сматрам себе биографом, а не ћерком", рекла је 2009. године за The Interviews Фондације Телевизијске академије. "Веома сам поносна што сам могла да сагледам ствари објективно – оно што је било погрешно, било је погрешно, а оно што је било сјајно, било је бриљантно."

Марија Елизабет Зибер, како јој је било право име, рођена је 13. децембра 1924. године у Берлину, као ћерка Марлен Дитрих и Рудолфа Зибера, уредника и помоћника режије који је касније радио за Парамаунт у Паризу.

Као дете, Рива се преселила у Лос Анђелес, где је њена мајка већ била филмска звезда. Прве улоге остварила је у филмовима The Сцарлет Empress (1934) и The Гарден оф Allah (1936), у којима је глумила заједно са мајком.

Школовала се у Швајцарској, а касније студирала глуму на Академији Макс Рајнхарт у Лос Анђелесу, где је и предавала. Радила је с Орсоном Велсом на радију, а 1945. године наступила на Бродвеју са Талулом Банкхед у представи Фоолисх Нотион.

Након кратког брака и боравка у Европи као део УСО трупе, удала се 1947. за сценографа Вилијама Риву. Управо он ју је охрабрио да се окуша на телевизији, рекавши јој да уместо критика покуша да је унапреди.

Први телевизијски наступ остварила је 1951. године у серији Суре ас Фате. Убрзо је потписала трогодишњи уговор са ЦБС-ом вредан 250 долара недељно и постала једно од препознатљивих лица ране телевизијске ере.

Добила је две номинације за Еми награду (1952. и 1953), појавила се на насловници магазина Лифе са мајком, а касније је одбила понуду да замени Имогин Коку у познатом шоу програму Your Show оф Shows.

На врхунцу каријере напустила је телевизију, не желећи да се пресели у Лос Анђелес. "Одрасла сам у свету где су сви били лепи, богати и имали све што желе, али нико није био срећан", говорила је. "Научила сам да ствари нису онакве какве изгледају."

Касније се повремено враћала глуми — између осталог у филму Сцроогед (1988) са Билом Маријем и у кратком филму All Абоард (2018) који је режирао њен унук.

Рива је била и ауторка и уредница — приредила је фото-књигу о својој мајци (2001), збирку њене поезије (2005), као и роман You Were There Бефоре My Eyes (2017), инспирисан животом имигранткиње у Детроиту.

Након мајчине смрти, већи део Марленине личне архиве поклонила је музеју Дојче Кинематек у Берлину.

Са супругом Вилијамом Ривом остала је до његове смрти 1999. године. Иза ње су остали синови Питер, Џон-Пол и Дејвид, као и четворо унучади — Лили, Ајла, Ејдан и Марили.

Марлен Дитрих, икона гламура и филмска легенда, оставила је неизбрисив траг у историји кинематографије. Била је номинована за Оскара за филм Мароко (1930) и остварила бројне антологијске улоге у класицима попут Блонде Венус, The Девил Ис а Woman, Touch оф Евил и Јудгмент ат Нуремберг.

Током промоције књиге о мајци, Рива је испричала анегдоту о Дитрихиној идеји за сопствену сахрану: "Сви који су заиста спавали са њом добили би црвени каранфил, а они који су само тврдили да јесу – бели."

Republika.rs