"Ово је после рођења деце, један од највећих дана у мом животу": Емотивно обраћање Роквића након што се ПОКЛОНИО моштима Светог Нектарија

Певач Никола Роквић је након месец дана ходочашћа јуче стигао у манастир Светог Нектарија Егинског не би ли се поклонио његовим моштима.

Своје утиске испричао је за домаћи медиј после пута дугог 1060 километара на који је кренуо пешке од храма Светог Саве све до грчког острва Егина.

- Не знам, још сам под великим утиском. Чудесан дан, ово је после рођења деце и тих великих ствари, један од највећих дана у мом животу. Толико љубави, радости, милости, Божијег благослова, благодати које сам видео, и најдивније је то што ми је Господ дозволио да то пренесем и људима и на томе сам највише захвалан - рекао је Роквић на почетку.

На питање шта му је прво прошло кроз главу када је стигао испред манастира, певач је одговорио.

- Стигао сам, стигао сам. Вратио сам се у тренутак када сам дао завет Светом Нектрију да ћу доћи, био сам поносан и радостан. Некако, ово је пут који је животни пут, верујем да ћу бити бољи човек од овог пута. Надам се да ће и други људи исто, пошто сам видео колико су пратили и давали подршку, да ће и они кренути путем боготражње и путем љубави.

Никола је успео да допре до људи на овом хуманом путу.

- Нисмо заборавили, то је ту, само треба да се подсетимо. Поносан сам на мој народ, на друге народе који су са радошћу прихватили све ово, који су ми дали подршку, заједно смо ишли овим путем. Заједно смо бузрастали у вери и љубави.

Никола је открио и како је успевао да задржи радост у сваком тренутку.

- Тако сам се осећао. Дао сам целог себе, Господе, како ти кажеш... Мислио сам да ће бити много теже... Са првим кораком све је било лагано и радосно. Када идете путем и када доживите те тренутке и када видите свет другачијим очима и да све има смисла, то све озари душу и цело биће и једино што можеш је да се радујеш.

- Ја сам кренуо са ставом да се ничега не плашим, тако сам и ишао. У неким тренуцима Господ ти дао да уђеш у ситуацију која је ризичнија, како би ти показао да има страхове и да се изборим са њима и да их превазиђеш - рекао  је Роквић открио колико се навца прикупило:

- Прикупило се преко 35 милиона динара - рекао је Никола на крају овог невероватног пута који су сви пратили са великом пажњом.

Подсетимо, Никола је босих ногу и са огрнутом српском заставом ушао у манастир и поклонио се моштима. Пољубио је икону и испоштовао све обичаје, док је на леђима носио обележје Србије. 

Затим је одржана и служба, а Никола је био на ивици да заплаче, све време држећи се за груди. 

Израз захвалности Богу и народу

Поносни певач је затим и запевао једну од црквених песама, након чега се обратио присутнима: 

- Хвала драги људи на подршци, хвала Вам на љубави. Хвала Вам на томе што сте дозволили да искажем све што сам осећао, што осећам. Првенствено хвала драгом Господу Богу, хвала Светом Нектарију, хвала свим светима. 

Имао сам жељу да оца доведем овде

Никола Роквић је затим поменуо и покојног оца, који је нажалост преминуо од карцинома. 

- Не знам како бих описао ово путовање, не знам као да сам цео живот чекао на ово. Од кад сам ушао у веру, заволео сам Светог Нектарија, ишао сам му на акатисте, водио сам болесне људе, усмеравао болсне људе ка Светом Нектарију. Имао сам и жељу да свог оца доведем овде, није се отворило, али сам захвалан Светом Нектарију што је мог оца духовно исцелио,а то је много битније од телесног - истакао је Никола, па додао:

- Некада у животу не може да буде све како ми желимо. Зато треба у тим тренуцима када није како ми желимо да се радујемо. Зато што је то воља божија. И господ у тренутку, ако дођемо до те радости у тренутку шаље благослове и отвара нам нове видике. Отвара нам пут који показује да ово није све, да је ово само један трен. А није ни трен у односу на целу вечност, у односу на оно за шта ми живимо. 

У врло емотивном излагању, са сузама, Роквић је рекао да је сваки дан био један живот. 

- Сваки дан је био један трен. Сваки трен је био божија љубав, радост , чудо, да тако остане и посматрам и молим се господу да у тим тренуцима, пошто се изненадим да опрости мом неверју јер је то у ствари једина реалност , а нажалост ми смо због свих других ствари који нас ометају отишли од Господа бога и онда чекамо да се неко чудо деси. Али господ Бог је милостив , он нам показује пркеос војих свети, преко целе природе, божје творевине, показује своју милост, своју љубав и своју благодат. 

Роквић каже да је најрадоснији да све ово пренесе његовом народу и другим људима. 

- Не знам овај пут је показао да једини прави и исправни смер, смер боготражње, богоспознаје, смер покајања, пожртвовања, преображења и смер апсолутне предаје целог себе Господу. И када би ме питали шта је то што ми је дало снагу да успем на овом путу тј. што сам ја свој живот дао Господу на овом путу. Рекао сам: „Господе како год буде, ја идем ти знаш најбоље“. Мислио сам да ће бити много теже. Мени је уз божју помоћ све ово било лако-рекао је Роквић на крају говора, када се прекрстио и захвалио још једном Господу богу и Светом Нектарију, Мајки Божјој.

- Радујте се људи - рекао је за крај Роквић и добио аплауз од људи који су се задесели у храму Светог Нектарија.

Извор: Блиц/Пренела: А.Н.