Рамбо Амадеус отворено о свему: Крајњи циљ је наравно убрзање човјековог еволуирања од мајмуна ка Богу
Рамбо Амадеус је симбол времена чији приступ музици и животу носи исту симоболику која се крије у његовом уметничком имену у којем холивудска акција преко моста сатире стиже до бечког класика. Рамбо је за нас причао о уметности, стваралаштву и енергији која не помера само ритам композиције, већ и живота.
ПИТАЊЕ: Када посматрамо твоју каријеру кроз време, која се сада протеже на неколико деценија, који обрасци у креативном раду су се мењали (са технолошким и културним променама), а који су остали исти?
- Образац је исти - само је алат са којим се ради друкчији. Некада се радило са секвенцерима, ритам машинама, правили демо снимци, па се онда улазило у студио. Данас радим у свом студију - али, процедура је слична. Компјутер је прилично олакшао рад, могућности дораде, преправљања су неограничена.
Наравно, кад говоримо о стваралачким обрасцима и тада и сада ме инспирисала свака аномаљиа и недостатак друштва у ком живим, моја тежња да постављам питања кроз пјесме, питања која покрећу и инспиришу развој појединца… Тај образац се не мијења без обзира на технологију.
ПИТАЊЕ: Бити уметнички и културно релевантан и увек у зеитгеисту, није једноставна ствар. На који начин се остаје релевантан кроз време?
- Аутор мора да буде информисан, обавјештен, да има слуха за ствари које се догађају око њега, да је у току, да никада не постане слијеп и глув на неправду, да стално тражи нове етичке дилеме и изазове. Умјетност која не отвара нове етичке дилеме и хоризонте и нема социјални импакт - него је само тежња ка лијепом - више одговара у дизајну најмјештаја или моде.
ПИТАЊЕ: У вези са претходним: Колико је круг људи са којима се ради важан? Колико тимски, колективни дух и рад доприносе стваралаштву, без обзира што се оно у оку јавности доживљава као творевина индивидуалног рада?
- Ауторска процедура је индивидуални чин, али сарадници су ту да убрзају, олакшају процедуру. Садржај можеш да донесеш сам, али за квалитетан рад је битно и са ким се човек дружи.
ПИТАЊЕ: Поруке које се шаљу кроз твоју уметност су врло често ангажоване, додуше, у области сатире, пародије или са јаким иронијским отклоном, али су и даље присутне. Који је креативан процес кроз који човек мора да прође да би их учинио релевантним, да носе тежину, а да не буду доживљене као баналне или површне?
- Питање укуса - не да се симулирати. Треба бити самокритичан. Није довољно да си одушевљен сваком својом идејом, потребно је да она продише, комуницира у току процеса рада. Увијек док радим, мислим о врсти утицаја који одређени комад има на потенцијални аудиторијум.
ПИТАЊЕ: Колико је одважности, храбрости неопходно да се те поруке, у које дубоко верујеш, пошаљу? Које ризике то носи са собом?
- У данашње вријеме можеш да радиш шта желиш, уколико не упаднеш у клопку аутоцензуре. Свакако да је мој избор довео до тога да је круг људи који слушају оно што ја радим ужи него да производим комерцијалне, отужне љубавне пјесме. Наравно, мој избор је сасвим свјестан. Мислим да имам врло стабилан, вјеран и разумијеваћи аудиоторијум, па не бих свој стил мијењао ни по цијену тога да будем маргинализован.
ПИТАЊЕ: Кроз све ово време, као појединци и као друштво смо се мењали, значајно. Али у ком смеру и на који начин? Да ли је твоја уметност некако успевала да подстакне те промене или да упозори на њих?
- Откад се бавим музиком - друштво у цјелини доминантно деградира, зато је борба за сваког појединца драгоцјена.
ПИТАЊЕ: Технолошки развој и доступност је скратио и значајно олакшао процес стварања. Последица тога је инфлација садржаја какву до сада нисмо имали. Аутентичност је од непроцењиве вредности која се врло често преклапа са воајеризмом и задирањем у интиму. На који начин раздвајаш приватно од пословног и да ли је, уопште, након толико времена и присуства у јавном животу то могуће?
- Ауторство је лична, приватна и аутентична процедура која се ради из два разлога, први је аутотерапијски, а други је жеља за комуникацијом са свијетом. С друге стране нисам никад имао жељу да износим приватни живот у јавност, и мислим да је то сасвим једноставно. Довољно је да то не желите.
ПИТАЊЕ: Да ли постоји неки крајњи циљ, или просто циљ, у поруци коју шаљеш у твом стваралаштву?
- Крајњи циљ је наравно убрзање човјековог еволуирања од мајмуна ка Богу - ми смо сада на пола пута.
ПИТАЊЕ: На који начин се твој лик и дело у свету музичке индустрије преклапа са идејом и твојим деловањем у области очувања животне средине?
- Па и једно и друго сматрам друштвено одговорним понашањем.
ПИТАЊЕ: Да ли постоје некакве дугорочне промене које видиш као плод свог стваралаштва?
- Видим код себе. Пуно људи ми говори и пише да им је моје стваралаштво помогло у развоју, на неки начин их одредило, пробило претходно дата ограничења.
#ChangeIsATeamSport
Номинуј своју #SUPERSTAR причу и постани део глобалног адидас #ChangeIsATeamSport пројекта. Посети https://adidassuperstar.rs/ и у пољу "ко је твој Суперстар?" опиши нам укратко ко су примери појединца или група који те инспиришу и чијим деловањем долази до позитивних промена у друштву. Сваке недеље, адидас и NOIZZ наградиће најинспиративнију причу култним Суперстар патикама, док ће се по завршетку пројекта одабрати најбоља прича, чији ће јунаци и јунакиње добити прилику да својом причом испиришу многе на завршном Суперстар догађају у Београду!
Промена као тимски спорт представља идеју, мотив и принцип према којем одређени појединци или групе, кроз колективни и тимски дух доносе промене, како у свом животу, тако и у својој локалној заједници или у активностима од ширег друштвеног значаја и на ширем културном плану. Основна динамика тих промена је креативан рад у уско специјализованим областима њиховог деловања. Тиме они представљају светли пример унутар заједнице у којој се налазимо, циљ којем треба да стремимо. Овакви појединци и организације представљају фокус глобалне адидас кампање “Change ис а теам спорт” која се реализује поводом 50 година постојања легендарног Суперстар модела патике.
Желимо да чујемо вашу причу.