"РЕКАО МИ ЈЕ ДА ЈЕ КОНАЧНО ПРОНАШАО МИР" Тужна исповест Марининог најближег сарадника - чуо се са Лаћом мало пред смрт
"На неки начин, тешко је то изговорити, али када се десила ова друга трагедија са Миланом, некако ми је драго што је Марина отишла пре тога, јер не знам како би се она саставила са овим светом."
Музичар Александар Милић Мили био је дугогодишњи пријатељ породице Радуловић-Туцаковић, која је завијена у црно.
Након трагичне смрти сина Милоша, а онда и композиторке Марине Туцаковић, преминуо је и Милан Радуловић Лаћа, чије тело је пронађено у беживотном стању, у Израелу.
Отац и супруг Александар Радуловић Фута дословно је остао сам. Како су за медије откриле комшије, он не излази из стана и никоме не отвара врата. О непознатим детаљима ове породице и томе какви су били, сада након смрти Лаће, говори Александар Милић Мили.
"ФУТА ЈЕ МРТАВ ЧОВЕК!" Кума открила како су изгледали Лаћини ПОСЛЕДЊИ ДАНИ - са оцем се чуо дан пред СМРТ
"ЧУЛА САМ ЈАУКЕ И ПЛАЧ!" Фута затворен у породичном дому, не пушта никога! УМРЛИЦА за сина Лаћу није постављена
РЕЧИ ПЕСМЕ РАЗАРАЈУ: Овај текст је Марина Туцаковић посветила ПОКОЈНОМ сину!
На Инстаграм профилу расписао се о овој талентованој породици коју прати трагедија, ми вам преносимо у целости објабу.
"Било је то сада већ давне 1994. године, када сам први пут ушао у дом Марине Туцаковић, вративши се са студирања у Прагу. Преко заједничке пријатељице Гоге смо се упознали. Тог момента се сећам као да је јуче било, зато што је једноставно био битан. Улазим у један стан на Врачару, који колико год да је био онако чудно сређен и са вишком детаља на све стране, то је био један креативни хаос. Дочекала су ме два предивна детета, Милош и Милан, односно Лаћа. За Милоша се одмах видело да ће бити прелеп, тада још нису постали тинејџери, били су деца, а Лаћа са пуно духа, неких чудних питања, погледа који је био толико радознао и само је тражио шта би он ту могао да допринесе ново. Чак и као дете је био такав. Све то заједно је изгледало као један креативни хаос, у коме су настајале хрпе неких песама, које су Марина и Фута написали до тада.
Ја сам пришао Марини, она се подигла и тада смо се упознали. Сећам се да смо обоје били насмејани и погледали једно друго у очи, и управо тај поглед је нешто што ми је остало за цео живот, јер од тог момента почиње наш музички пут, који је стварно невероватан. Мислим да смо од тог погледа ми створили један свет, који је за нас имао више реалности него реалан свет. Ми смо за 20 и нешто година створили преко 25 албума, који су сви били хит године или најуспешнији тада. Тај свет са стотинама песама нисмо делили ни са ким, и кроз њега су пролазили сви проблеми које смо ми имали, и приватно и пословно, све се то мешало и претварало у песме.
Марина је имала доста проблема кроз цео живот. Једноставно је проналазила снаге да све то преточи у нешто што је било прелепо. Веровао сам у њен укус око мелодија, кад год ми је рекла да променим, ја сам променио. Када бих ја њој сугерисао да текст треба да иде другачије, она би истог трена почела да мења. Све то што се дешавало у њеном приватном и мом животу је дало јединствену поруку. Она је те проблеме са децом најмање делила. Није требало ни да дели, јер се то видело и ми смо осећали тачно у ком је она стању и чак није дозвољавала да је ишта помери од те жеље.
Сваки наш албум је почињао као неки ролеркостер, јер почиње од нуле да се ствара нешто за шта знамо да ће на крају бити фантастично и генијално, једва чекамо да дођемо до тога. Сваки проблем и сваку срећу је убацивала у то. Оно што је најлепше у томе свему је то што је имала прилике да ужива и у породици и у деци и у стварању музике. У једном моменту је то почело да се мења. Проблеми из реалног живота су ушли у тај имагинарни свет који смо стварали. Тада Марина једноставно почиње да се повлачи у себе. Трагедија која јој се десила са Милошем променила је све, никада није могла да пређе преко ње. На неки начин, тешко је то изговорити, али када се десила ова друга трагедија са Миланом, некако ми је драго што је отишла пре тога, јер не знам како би се она саставила са овим светом.
Фута је био невероватан композитор, тада је већ полако престајао да ради. Био сам сведок тих 25 година.
Пре неки дан ми је Лаћа из Израела послао поруку са неком песмом, за коју мисли да би тај стил био фантастичан за Милиграм и послао ми је фотографију појаса Газе. Причао је како у Израелу налази свој мир и има неко окружење људи који му се свиђају. Једноставно сам тражио у сваком том разговору са њим неки моменат у ком видим да је задовољан, где види свој пут.
Милан је тек пре неколико година почео да ради као текстописац, без обзира што је у много песама имао понеку генијалну реченицу. Никада није завршио текст са мном и Марином, али је стално суделовао. Имао је реченице које су се фантастично уклапале, а касније је почео сам да ради текстове, живот му се отварао и чинило ми се као да ће то да буде нека награда након што је изгубио брата и мајку која је била невероватно доминантна. Једноставно, живот је пречесто неправедан. У случају њихове породице је био сурово неправедан. Да ли је то тај свет који је био нереалан? Да ли је то судбина? Не знам, али знам сигурно да Марина то није заслужила, да Милош и Лаћа то нису заслужили. Од свега, остале су стотине прелепих песама, али велика туга за судбином породице. Једна велика подршка за Футу, ком не знам шта може да се каже да би му било лакше. Срцем сам уз њега, јер од четири члана, три члана породице више нема. Велика жалост - написао је Александар Милић Мили на Инстаграм профилу групе "Милиграм".