"ДРЖАЛИ СМО БАКЉЕ, ПАДАЛИ СМО МРТВИ" Бранка Катић проговорила о ИСКУСТВУ СТУДИРАЊА код Радета Шербеџије (ВИДЕО)
"То су стварно најлуђе четири године мог живота!"
Београдско драмско позориште 20. фебруара је прославило 76. рођендан традиционалном доделом признања истакнутим појединцима, а присутни су могли да прошетају и реконструисаном салом сцене "Оливера и Раде Марковић".
Глумачке награде понели су Бранка Катић, за улогу у комаду "Трамвај звани жеља", и Марко Гверо, за улогу у представи "Божанствена комедија". Признање за уметничко остварење освојила је редитељка Ана Томовић за комад "Заљубљени Шекспир". Најгласнији аплауз добио је шеф позоришног клуба Недељко Давидовић, коме је припала награда за сарадника године.
Hurricane, Ангелина, Тијана Дапчевић, Фрајле... Ово су песме које ће се такмичити за ЕВРОВИЗИЈУ '23!
БРАНКИН МУЖ ЈЕ БИО ЉУБОМОРАН и када су имали 90 година! Ева Рас открила ИНТИМНЕ ДЕТАЉЕ глумичиног живота
ВОЛЕЛА ЈЕ СПОРТСКУ ЛЕГЕНДУ! Бранка Катић је била са познатим ВАТЕРПОЛИСТОМ - крили су од свих, а данас их ЈОШ НЕШТО спаја
"Трамвај звани жеља" објављен је 1947. године, у поратним годинама пуним егзистенцијалних проблема, сиромаштва, али и ентузијастичких покушаја ослобађања друштва и појединца. Епитет класика представа је стекла због друштва које живи у времену изобиља и просперитета, али у сталном страху, примећују критичари. "Трамвај" је доживео праизведбу на Бродвеју у режији Елије Казана, улога Стенлија Ковалског лансирала је у глумачку орбиту нову планетарну звезду, Марлона Бранда, а 1951. Казан је снимио и истоимени филм. Сценарио је написао сам Тенеси Вилијамс, али је био принуђен да буде сопствени цензор и да одбаци директне алузије на хомосексуалност које су постојале у његовој драми. Цитат да "Људи лакше преболе ако им одузмете новац, него илузије" био је окидач за домаћу адаптацију.
Као добитница награде, Бранка Катић је радо причала о дугом искуству које има у овом позоришту.
- Добила сам годишњу награду мог позоришта, Београдског драмског позоришта на Црвеном крсту. Не сећам се свог првог доласка, али се сећам када сам дошла на четврој години глуме, у класи професора Радета Шербеџије. Ми смо две дипломске представе радили у овом позоришту. Једну је режирао Раде а другу Ленка Удовички. Имала сам срећу у животу да ми је Раде био професор глуме. Био је ту цео мој живот! И када смо живели заједно у Лос Анђелесу, и сада у Београду, Загребу, на Бријунима... Ја од њих нисам добила ништа друго сем безрезервне подршке и љубави. Заиста се осећам благословено што их имам у животу, то су моји анђели. Тада смо то радили, а много година касније Ленка је дошла на идеју да радимо "Трамвај звани жеља". Направили смо копродукцију која функционише и тамо и овде. Пубика и тамо и овде излази са представе дирнута и у сузама. Мислим да смо пренели колико је трагично када се људи не виде и не разумеју. Колико је трагично када се упире прстом у друге и не пружи помоћ деликатним душама - почела је причу Бранка, а потом упоредила театар овде и у Амерци.
- Нисам у Лос Анђелесу дуго и срећна сам због тога! Наше позориште ме више дирне. Ми имамо душу и не плашимо се да покажемо своја осећања. Имамо фантастичну глумачку традицију, посвећеност раду и имамо добре редитеље. Представе су овде мом је језику, што ми додатно утиче на перцепцију - каже глумица.
Интересовало нас је колику подршку има у породици.
- Породица је гледала представу и рекли су да су поносни на маму - кратко је рекла она, а потом се осврнула на своје године рада и то како се сада осећа на "даскама које живот значе".
- Увек постоји несигурност. Будале су они који мисле да су у свему најбољи и најпаметнији. Нико није савршен и ништа није савршено. Живимо у једном лудом свету препуном несигурности и ратова, препуном природних непогода, не знам одакле црпети сигурност. Треба бити добар у изборима које правиш. Свако треба да нађе свој микрокосмос у коме ће са најближима да буде безбедан.
Медије је посебно занимао однос са Радетом Шербеџијом, а глумичин одговор је изазвао одушевљење.
- Ах, ах, ах... Било је ту пуно момената, али оно што ми је прво рекао јесте да нико не може да нас научи глуми. Тај таленат или имаш или немаш, али ја могу да вам понудим један живот који ћемо проживети заједно! То су стварно најлуђе четири године мог живота, где смо са Народним Позориштем Суботице путовали по целом свету! Били смо статисти, али смо схватили да представа мора да се одржи у свим условима. Држали смо бакље, падали смо мртви, али смо биле у вртлогу тог позоришта које је правило добре представе и било добро примљено свуда где смо ишли! Бринуо је о нама најнежније на свету и хранио је нас једанесторо сваког дана. Не сећам се да се икада нешто ружно десило или да је икада према некоме био груб. Ја верујем да је у атмосфери љубави и међусобне подршке све боље. Цветић ако узмете и сваки дан га заливате, он ће вас наградити - закључује Бранка.
Детаље разговора са Бранком Катић погледајте у прилогу испод.