Криминолог и социолог дали СУД о случају Романе Панић: "То њено правдање је ЗНАК да је крива!"
Реч стручњака.
Певачица Романа Панић обратила се јуче представницима медија поводом хапшења због пљачкања банкомата у Аустралији, због чега је осуђена на два месеца затвора. Она је у затвору у Бризбејну била од 25. јуна до 1. августа, а након тога је депортована у Србију.
Аустралијски медији су у јеку скандала писали да су певачица и њен партнер Филип Мркајић признали на суду да су починили кривично дело, а Романа је за медије испричала своју страну приче. Према њеним речима, она је морала да призна кривицу да би добила мању казну, јер би у супротном, да је тврдила да је невина, била задржана у Аустралији до јуна следеће године, без могућности да се врати у Србију. Овом приликом изјавила је и да казну јесте одслужила, али да ,,није крива”.
ЗАТВОР, ПОСЛАТ ИЗА РЕШЕТАКА! Задругар УРЛАО и правио НЕРЕД по имању, ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ХИТНО реаговало!
ПРОГОВОРИЛА О НОВОМ ДЕЧКУ! Емина Јаховић ИСТЕТОВИРАЛА мушко име на руци!
ТЕШКА ПРИЧА! Мики одмах након дисквалификације ОТИШАО да ВИДИ ЋЕРКУ, а онда УСЛЕДИО ПАКАО!
Тим поводом медији су ступили у контакт са цењеним криминологом Добривојем Радовановићем, који је за портал 24седам изнео своје мишљење о певачицином исказу.
- То је обично правдање након учињеног кривичног дела, типично за већину људи који нешто учине, а не могу да побију доказе који су доста чврсти. Они кажу да је починилац неко други, а да су они само присуствовали томе, али присуство и ако знате да неко чини кривично дело, такође је кривично дело. Суд те државе је много поузданији у доношењу пресуда него већина судова бивших социјалистичких држава - рекао је Радовановић и додао да пуштање осуђеника из затвора пре истека казне није редак случај, нарочито у иностранству.
- То је уобичајено да може да се изађе са две трећине одслужене казне. На западу је то класика, а тај пропис постоји и код нас, али се он некад не примењује стриктно - изјавио је криминолог.
На питање да ли има истине у Романиним речима да није починила кривично дело и да га је признала само како би могла да напусти Аустралију што пре, Радовановић је још једном подвукао да је певачица крива јер је знала за оно што ради њен партнер и да није смела себи да допусти да на било који начин буде умешана у то.
- То јесте једна могућност, једна варијанта. Свако има право да процењује шта му се више исплати - да буде кажњен кратком казном или да буде на неки начин заробљен у некој држави док траје суђење. Ништа то не мења њено учешће у извршењу кривичног дела. Она јесте учинила кривично дело, без обзира на то што је само знала, па ћутала, јер је непријављивање кривичног дела такође кривично дело, или је знала, па штитила особу која је блиска, или је директно учествовала у извршењу дела као да је она један од чланова те ,,бандице”. Све су то нијансе које одлучују о висини казне, али је чињеница да постоји кривично дело, а уз њено име естрадне уметнице то није смело да се деси ни на који начин. Ни као помагање, ни као случајно да је ту, ни као чињење, ни као прећуткивање. То поготово не сме да се деси у туђим земљама, јер где год да оде, она је представник наше земље и морала је да штити њен углед - закључио је он.
Мишљење о случају Романе Панић са свог стручног становишта изнео је и социолог културе Ратко Божовић, који сматра да ће обожаваоци опростити овај прекршај певачици због тога што се правдала својом заљубљеношћу.
– То је све нешто што говори о томе колико смо ми изгубили критеријуме у јавном животу за оно што је добро и што је лоше, што је зло. Морални живот је овде страдао. Она би због тога што је позната и призната требало да има мало више одговорности баш због тога што то чини. Публика која њу воли и која ју је прихватила наћи ће једну форму рационализације, да је она била заљубљена и у заљубљености није видела ништа око себе. Тако да ће заљубљеност бити довољна да се оправда њено саучесништво у криминалу. Зато се она и позива на ту главну ствар – рекао је Божовић и додао да постоји могућност и да јој цео овај случај помогне у каријери.
- Можда ће бити популарнија код оних којима није страно да прекораче црту и да се приклоне насиљу и одобравању насиља, а њих није мало. Бити моралан значи бити нормалан, а то значи и бити незапажен. Зато многи иду ка томе да буду другачији од тога. А ако се та граница морала прекорачи, то се гледа као храброст и одважност јер нема критеријума о томе по чему вредновати човека и признати му достојанство. То је кошмар лествице вредности - закључио је социолог.