СРЦЕ ДА ПРЕПУКНЕ: Покојном Миши ЗАКЛАЛИ МАЈКУ, убрзо доживео ЈЕЗИВЕ СЦЕНЕ у детињству, као и СТРЕЉАЊЕ
Туга.
Свети Милорад Вукојчић, звани Маца кољач током Другог светског рата био је предводник четничке црне тројке у Пљевљима, где је његова "света" рука током трајања немачке управе заклала неколико десетина жена из партизанских породица. Милорад Вукојичић (1917-1945), звани поп Маца (деминутив од “мацола”) или поп Кољач, је био црногорски свештеник СПЦ, вођа четничке црне тројке у другом светском рату. Након рата је осуђен на смрт и погубљен. Проглашен је за свеца Српске православне цркве 2005. године.
У другом светском рату је био припадник четничких снага. Према сведочењима, поп Милорад Вукојчић је био егзекутор четничке црне тројке који је убијао партизане спијуне у Пљевљима и породице партизанских бораца. Ноћу, између 6. и 7. априла 1944, у време немачког гарнизона у Пљевљима, Вукојчићева "црна тројка" је кренула у хапшење жена партизана и симпатизера партизана. Тада су ухапшене Зора Караматијевић, Љубица Стојкановић, Савка Матовић, Милица Јанкетић и Милева Жугић, прича син једне од жртава. Заједно са осталим женама тада је убијена и мајка познатог глумца Мише Јанкетића, Милица. Ипак, наводи се да су највећи злочини почињени у марту и априлу 1944. године када је убијено више особа. У то време је у окупираним Пљевљима била немачка управа.
Михаило Миша Јанкетић биће сахрањен у суботу у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу
Након ослобођења, пресудом војног суда у Пљевљима, осуђен је као непријатељ народа на смрт.
Један од очевидаца говори: "Сећам се његовог довођења у град. Била је нека радна акција, а грађани су, кад су чули да су довели попа Мацу, нагрнули на њега. Једва га је обезбеђење успело спасити, хтели су да га линчују." Поп кољач је осуђен на смрт вешањем.
- Почео је да плаче, тражио је милост. Тада је читава та дворана, која је била препуна, више се ту стајало него сеђело, скоро експлодирала. Тражили су јавна вешала - сведочи Матовић. Казна му је ипак преиначена у казну стрељања. Пресуда је извршена 1945. године.
НАЈПОТРЕСНИЈА ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА МИШЕ ЈАНКЕТИЋА: "Продао" је сестру за пар жутих ципела, па се СУДБИНА поиграла
Земаљска комисија Црне Горе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача утврдила је 15. фебруара 1946. године на Цетињу да је Милорад Вукојичић, звани Маца, учествовао у убиству десеторо својих земљака. Документ о томе, број 1487, чува се у Државном архиву Црне Горе. Земаљска комисија је утврдила да је Вукојичић, са саучесницима Војиславом Коваљским и Милисавом Јестровићем "учествовао у хапшењу и стрељању мирних грађана града Пљеваља у 1944. години".
У одлуци се наводи да је Вукојичић крив за смрт Дика Стаменића, земљорадника, Љуба Стаменића, аутомеханичара, Јуле Стаменић, домаћице, Љубице Стојкановић, студента, Зоре Караматијевић, домаћице, Милеве Жугић, домаћице, Савке Матовић, домаћице, Миладина Божовића, пензионера, Божане Мишовић, домаћице и Живка Контића, пензионера. Вукојичић се по злу помиње и у мемоарима Драга Бојовића, који описује своју последњу посету Љубици, која чека долазак кољача.
ОВИМ ЈЕ УСРЕЋИЛА ОЦА: Миша Јанкетић је данас ПРЕМИНУО, а о потезу његове ћерке дуго ће да се прича
Ноћу, између 6. и 7. априла 1944, у време немачког гарнизона у Пљевљима, Вукојчићева "црна тројка" је кренула у хапшење жена партизана и симпатизера партизана
Српска православна црква га је прогласила за свеца 2005. године у манастиру Житомислић у Херцеговини, упркос протестима житеља Пљеваља који су тврдили да је ратни злочинац. Уз Вукојичића је истовремено за свештеномученика проглашен и Слободан Шиљак, који је такође по многим сведочењима окрвавио руке крвљу невиних.
МИША ЈАНКЕТИЋ ЈЕ БИО У ОТЕТОМ АВИОНУ СА ИГРАЧИМА БУДУЋНОСТИ: Глумац је то овако описао (ВИДЕО)
Глумац Михајло Јанкетић, чија је мајка заклана, тај је чин назвао "аморалним" ("То што је учинила Српска православна црква је толико аморалан чин да нећу да учествујем у читавој овој ствари чак ни као противник"). Миодраг Стаменић из Пљеваља протестовао је због канонизације свештеника Милорада Вукојичића, за кога тврди да му је у Другом светском рату убио чланове породице: деда Дика Стаменића, бабу Јуле и оца Љуба, 1944. године у Пљевљима.
Верски аналитичар Мирко Ђорђевић оцењује да је критеријум за његову канонизацију био идеолошко-политички.