"ТАЈНА" СОБЕ 212 Балашевић је тек након 36 година ушао у просторију која је инспирисала ЊЕГОВ ВЕЛИКИ ХИТ (ВИДЕО)
Песма о студентским данима Оливере Балашевић и посета славног пара која је изненадила студенте
Славни кантаутор Ђорђе Балашевић напустио нас је у 67. години, након тродневног лечења од упале плућа. Оставио је бесмртне песме, неутешну супругу Оливеру и троје деце. Његова животна прича била је богата као и његов живот, раскошна као његов таленат, а "Провинцијалка" је једна од његових најпознатијих песама.
Потресним речима глумац Александар Срећковић се опростио од Балашевића: "Панонски морнар..."
СЛОМЉЕНА, МОЛИ СЕ: Лена Ковачевић упутила речи БОЛА И ТУГЕ покојном Ђолету Балашевићу!
"ЗБОГОМ ПАНОНСКИ МОРНАРУ..." Познати се опраштају од легендарног Балашевића
У време док је Оливера студирала и живела у дому он је, како каже, играо на оближњем ђачком игралишту фудбал са станарима из дома и убрзо се прочуло за њихову љубав.
Познати пар пре неколико година је донирао клима уређај соби 212 у дому "Слободан Бајић" у Новом Саду, а посета студентском дому Оливеру није оставио равнодушном, јер се после 36 година нашла у соби у којој је млада Зрењанинка, као студент Факултета за физичку културу боравила две године, па је сусрет са сећањима протекао уз покоју сузу на лицу госпође Балашевић.
Ова соба у студентском дому опевана је у песми Ђорђа Балашевића "Провинцијалка", па је Оливера даровала клима уређај, а Ђоле, који се такође појавио у студентској соби, на улазна врата залепио је плочицу са стиховима из песме: "Док она не слети низ ходник студењака... Оља и Ђоле Балашевић, 1. јуни 1979."
Ову акцију, како објашњава, организовала је са намером да и други станари овог дома који су направили успешне каријере помогну у побољшању услова за живот и студије садашњих и будућих генерација студената. О студентским данима се присећа са сетом.
- Мајка је веома тешко емотивно проживљавала што одлазим у Нови Сад и што ћу бити сама, чак ми је предлагала да нађем неког момчића. Имала сам цимерку Весну из Чачка. Упознала сам много људи са којима сам и данас у контакту - причала је Оља.
Ускоро се у њеном животу појавио и момчић, тада већ познати кантаутор са Салајке, а њен студентски живот слио је у песму "Провинцијалка".
- Он тврди да је та песма везана за ову собу. Ја знам да сам за столом читала белешке са предавања, спремала испит и гледала често кроз прозор чекајући када ће се појавити. Тада мобилних телефона није било, па је Ђоле звиждао под прозором. Тај звиждук и данас користи кад негде залутамо у неком граду или тржном центру. Када бих чула његов звиждук, брзином светлости би стрчала кроз ходник да га видим, тако да је та песма то на врло леп начин испричала - прича Оливера.
Ђорђе је на догађај стигао са малим закашњењем, јер, како је објаснио „знам прозор, али не знам врата" и признао да је први пут у соби његове ондашње девојке и садашње супруге са којом има троје деце.
- Живели смо у једно пристојније време. То је прозор у који сам вирио и долазио издалека, али никада нисам био унутра. Остала је успомена и не могу да прођем, а да се тога не сетим. То је тај студењак, то је тај ходник и то је та песма да буде на вратима уместо имена - рекао је Ђоле вадећи из коверте плочицу са уписаним стиховима песме "Провинцијалка".
У време док је Оливера студирала и живела у дому он је, како каже, играо на оближњем ђачком игралишту фудбал са станарима из дома и убрзо се прочуло за њихову љубав.
- То је од почетка била врло јавна љубав и једина на свету. Међутим, било је и оних који су ме сретали на улици па ми говорили: "Шта ти завлачиш ону девојку", а било је и разних сцена. Надам се да смо и данашњим доласком овде показали да је ово нешто сад већ сасвим озбиљно између нас двоје, тако да ми је веома драго што могу да учествујем у томе и надам се да ће помоћи девојкама да поред овог прозора доживе неке своје успомене - закључио је тада Ђоле.