Ташке пустио најтежу, мушку сузу: На дан кад је Андреј рођен, Вики Миљковић и Драган никад емотивнији
Прослава је комбинација елеганције, породицне топлине и забаве на највишем нивоу, што је и разлог због којег је већ од раних вечерњих сати пажња свих била усмерена ка овом догађају.
Певачица Вики Миљковић приредила је гламурозну прославу поводом пунолетства свог сина Андреја, која се одржава у ексклузивном хотелу у Београду на води. Атмосфера је већ од самог доласка блистала елеганцијом, а све је било припремљено до најситнијег детаља како би славље оставило незабораван утисак на госте.
Како преноси Курир, Вики је одлучила да овај посебан дан обележи уз врхунску музику, раскошан амбијент и пажљиво одабране званице из света естраде, бизниса и спорта, чиме је додатно подигла ексклузивност догађаја.
Прослава је комбинација елеганције, породицне топлине и забаве на највишем нивоу, што је и разлог због којег је већ од раних вечерњих сати пажња свих била усмерена ка овом догађају.
– Нисмо правили породичну прославу јако дуго, од Андрејевог првог рођендана, а то је 17 година. Ово је стварно важан дан за нас, осећам се прелепо, рекла је Вики Миљковић, а потом је открила да се последњих дана присетила многих драгоцених тренутака из прошлости и Андрејевог одрастања:
– Јуче смо евоцирали успомене, прелиставали старе албуме…
Слављеник Андреј је, с осмехом и поносом, открио да је за свој 18. рођендан имао само једну жељу:
– Ја сам само желео да направимо добру журку, да се лепо проведемо и да буду ту моји драги људи, све остало смо се приватно договорили, волео бих да мама пева "Махинално", ето то, рекао је он.
На питање уз коју ће песму његова кума Цеца Ражнатовић разбити чашу, Андреј је одговорио шармантно и духовито:
– Ја не ломим чаше, ја само рекете ломим. Бавим се тенисом, тако да никада не држим чашу, али волим да слушам све њене песме, као и друге жанрове и стану музику.
И његов отац, Драган Ташковић Ташке, признао је колико му је овај дан емотиван. Он је открио да је на дан када је рођен његов син пустио сузу радосницу, истичући колико му је значило што је постао отац и како га Андрејев живот испуњава поносом и срећом.