ТЕШКА СУДБИНА ПЕВАЧИЦЕ: Оба брака су била трагична, желела је да СКОЧИ С МОСТА СА ДЕЦОМ, а умрла је у Београду у великом болу

Ксенија Цицварић / Извор: Фото: Youtube printscreen/metonimija

Ко би рекао!

Чувена интерпретаторка црногорских народних песама Ксенија Цицварић која је преминула 11.фебруара 1997. године, оставила је неизбрисив траг у народној музици, али мало ко зна колико је њен живот био и потресан и тежак.

ПОШТЕНО СЕ ОБРУКАО Дошао је на доделу награда скоцкан од главе до пете, али кад се окренуо… Срамне фотографије завршиле су у СВИМ НОВИНАМА

НИКО НИЈЕ ЗНАО! Ова певачица је ПРВА уградила прстен ОКО ЖЕЛУЦА - пре 10 година! Бојала се ГОЈАЗНОСТИ

КАТАРИНА ГРУЈИЋ ДОЖИВЕЛА НЕЗГОВДУ НА РЕВИЈИ "Расекла сам се по леђима" А онда је открила ОВО

Рођена Подгоричанка живот је посветила подједнако породици и песми, али чланови њене породице никад нису излазили у јавност и говорили о животу "Славуја са Рибнице", како су јој тепали суграђани, а касније и медији.

Рођена је у породици Радивоја Брацовића, у Подгорици, 1926. године. Таленат за песму наследила је од мајке Симоне која је изузетно лепо певала. Као мала често се купала на реци Рибници и по повратку кући, у сумрак, док су Подгоричани заливали баште, почела би да пева тако лепо и гласно да су сви излазили на улице и питали се ко то пева. Кад су открили да је то "мала Радивојева", прозвали су је "наш славуј са Рибнице".

Ксенија Цицварић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/RTCG

Ксенијина велика жеља је била да школује глас. Међутим, отац јој није дозволио и уписала је Радничку школу. Имала неколико браће и сестара који су погинули у бомбардовању Подгорице у Другом светском рату. Нажалост, тада је и Ксенија страдала јер се грађанство крило у пећинама Мораче и Рибнице и када је пала једна бомба у близини, она је обневидела. Срећом, ту се нашао један италијански лекар који је одмах интервенисао и спасио је од доживотног слепила.

Крајем рата, у бегу, изгубила је оца и никада није пронашла његов гроб.

- И ту није био крај њеним мукама. Крећући се кроз Хрватску, ухватиле су их усташе! Онога који је Ксенију вукао за косу, водећи је на клање, срећом је умилостивио њен брат који му је дао један украдени пиштољ и очево прстење. Брзо су побегли и докопали се Словеније, па Аустије. Негде на пет, шест километара од аустријске границе збег је заустављен. Речено им је да су енглеска војска и партизани склопили договор да се све избеглице врате у Подгорицу и да им се неће десити ништа. Толико бола за месец дана ретко ко би издржао. Када су се вратили, одмах су и брата и њу укључили у рашчишћавање бомбардоване Подгорице, причао је Ксенијин син, преноси портал "Нина".

Након рата удала се за пилота ЈАТ-а, добили су двоје деце, али њихова срећа кратко је трајала. Њен муж, информбировац, морао је да побегне. Касније су сазнали да је ухваћен и да је у логору, али никакве информације више нису имали. Ксенија је остала сама, са двоје деце, на улици. Побегла је у Македонију.

Ксенија Цицварић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/RTS 2

- И Македонију је морала да напусти због девера, мог стрица, који је био министар за шумарство и као комуниста није смео да дозволи да жена његовог брата информбировца буде ту, јер му је то сметало у политичкој каријери. И поред сјајног односа са свекрвом и свекром, мајка је морала да напусти Македонију. Морала је да се врати у Подгорицу, у атмосферу до те мере очајну да је на том путу, прелазећи Пећ на Космету, хтела да се убије заједно са нама, децом. Хтела је да скочи са моста у Ситницу и да заврши са толиким мукама које су њу, као младу жену, снашле. Она је од ране младости била изложена несвакидашњим животним проблемима које некога не задесе цео живот, а њу су стигли за неколико година. Срећом, један пролазник је наишао и отргао нас од смрти - испричао је њен син Душко у једном интрвјуу.

По повратку у Подгорицу радила је најтеже послове. Са мајком је прала војнички веш да би добијала купоне за храну. Чистила је и подгоричку Општину. Није се либила да ради било који посао, само да прехрани децу. Песма јој је била једини излаз, јер је ту проналазила свој мир. Отварањем Радио Титограда почела је да снима народне песме са оркестром.

Како годинама нису имали информације о Ксенијином мужу, мислили су да је погинуо у логору. Схвативши да у васпитању деце треба и "мушка рука", одлучила је да се преуда за Милоја Цицварића из Чачка, који је такође био пилот. Таман кад је помислила да је дошло срећније вријеме за њу и њену породицу, десила се још једна, можда и највећа несрећа у животу сваке жене. Два дана после рођења сина Жарка, шестогодишњи син Владимир гине испред зграде у сабраћајној несрећи!

После свега тражили су премештај за Београд где је наставила певачку каријеру. После смрти другог мужа нагло је оболела од астме. Почела је тешко да дише и повукла се са музичке сцене. Фебруара 1997. године завршила је у болници, умрла је исте године у фебруару.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.