ТРАГЕДИЈА КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА ЂОЛЕТОВ ЖИВОТ: О њој никада није говорио, а ево због чега није смео да види ТЕК РОЂЕНУ ЋЕРКУ
Цела бивша Југославија тугује
Ђорђе Балашевић рођен је и одрастао у кући у Улици Јована Цвијићау Новом Саду, која се помиње у његовој песми "Неки нови клинци". У овој кући је живео до смрти са супругом Оливером.
ИЗА СЕБЕ ЈЕ ОСТАВИО ХИТОВЕ: Ове песме је написао Ђорђе Балашевић, а отпевале су их други певачи
ДА ЛИ ЈЕ ЂОРЂЕ ПРЕДОСЕТИО СВОЈУ СМРТ? Балашевић једном поруком збунио своју породицу (ФОТО)
"ТАЈНА" СОБЕ 212 Балашевић је тек након 36 година ушао у просторију која је инспирисала ЊЕГОВ ВЕЛИКИ ХИТ (ВИДЕО)
За Ђолета су увек говорили да је био чудо од детета. Уз пет година старију сестру Јасну, за коју је био изузетно везан, веома рано је научио да чита, а у основној школи почео је да пише песме. Један од најтужнијих тренутака у његовом животу био је када му је сестра преминула, о чему готово никад није говорио за јавност.
Мајка Вероника Елвира Матилда Доленц и отац Јован Балашевић противили су се његовој жељи да буде музичар, и сматрали су да треба да се бави географијом, за шта се и школовао. Нису присуствовали ниједном његовом концерту, за које им је увек чувао два празна места.
Године 1977. Ђорђе је са друговима из гимназије основао прву групу - "Жетва", са којом је снимио песму "У раздељак те љубим". Иако је није волео, након њеног извођења на радију, отворила су му се многа врата. Сингл је продат у 180.000 копија што је био први велики певачев успех.
Годину дана касније је са Верицом Тодоровић оформио нову групу Рани мраз којој је дао име из ината водећи се сибирском пословицом "Ако се надаш доброј жетви, чувај се раног мраза". Од тог тренутка његова каријера кренула је узлазном путањом, а све остало је, што би се рекло, историја.
Војне власти су 1992. желеле да га пошаљу на фронт због чега те године није одржао традиционални концерт у Сава Центру. Пошто се сматрало да је одбио да иде у рат, његове песме су забрањене на државном радију и телевизији. Песму "Слобода не" је објављена на диску "Нас слушају сви, ми не слушамо никога".
Како је сам рекао, Ђорђе сматра да је његов живот добио суштину и форму тек када је упознао Оливеру. Она је у Нови Сад дошла из Зрењанина, са стипендијом коју је добила као истакнути спортиста, олимпијски кандидат и репрезентативка у гимнастици. Била је веома сиромашна и живела је са мајком у тешким условима. За разлику од ње, Ђорђе је живео у далеко бољим условима. Кад су се упознали, одмах су се посвађали око животних принципа, а Оља га је освојила када му је на плажи тражила да јој причува шнале пошто је ишла да се купа.
Један од тужнијих периода у Балашевићевом животу био је након рођења ћерке Јоване. Наиме, Ђоле ју је први пут видео тек месец дана након рођења, јер је био у војсци и није смео да прелази границу, а Оливера се због епидемије менингитиса која је тада владала у Новом Саду породила у Будимпешти.
Имао је огромну трему када је чекао да се роде Јелена и Алекса, али своју децу сматра најлепшим стварима које су му се у животу десиле. За велике празнике, летње и зимске одморе никада није наступао јер је желео да проводи време са њима.