ТРАГИЧНА ПРИЧА КРИЈЕ СЕ ИЗА ИМЕНА СЛОБОДЕ МИЋАЛОВИЋ - Ево по коме је названа глумица
"То је најлепша љубавна прича, попут нашег "Ромеа и Јулије"
Наша глумица Слобода Мићаловић има несвакидашње име и није га добила случајно, а на идеју како да је назове дошао је њен покојни отац, Драган Мићаловић.
Наиме, Мићаловићева је једном приликом сама открила да је име добила по Слободи Боди Трајковић, која је била чувена љубав Лоле Рибара. На ову идеју дошао је њен отац, док је играо монодраму "Иво Лола Рибар":
"ЖЕНА МЕ ОСТАВИЛА, ЈЕР САМ ПРЕТЕРИВАО У ПИЋУ!" Пеђа Близанац ОТКРИО ДЕТАЉЕ из приватног живота
ТРАГЕДИЈА! "ИЗВРШИО ЈЕ САМОУБИСТВО" Марија Шерифовић објавила ПОТРЕСАН статус, па призивала СМАК СВЕТА
- Мој отац је играо монодарму 'Иво Лола Рибар', а Слобода Трајковић је била Лолина вереница. То је најлепша љубавна прича, попут нашег "Ромеа и Јулије"- рекла је тада Боба, па додала да њена имењакиња на неки начин и данас живи, кроз њу.
Иначе, Слобода Трајковић рођена је у Врњачкој Бањи 1918. године, у години када је завршен Први светски рат. Њен отац Светолик, угледни апотекар, назвао ју је тако у име тријумфа слободе. Њен брат Мирослав био је веома активан у Народно-ослободилачкој борби и живео је у Београду, где је и она стигла на студије хемије и где ју је Мирослав ју је 1937. упознао с данас чувеним Ивом Лолом Рибаром.
- Од првог сусрета је почела љубав, велика и предивна- причала је касније Слободина сестра Милица, једина чланица ове породице која је преживела Други светски рат.
Ипак, Други светски рат је стао на пут њиховој љубави – Лола је отишао да се бори, а Слобода се вратила кући јер Београд није био безбедан. Остало је забележено писмо које је Рибар послао својој драгој:
- Пишући ово писмо ја се поуздано надам - оптимиста сам као и увек - да те оно никада неће стићи већ да ћемо се нас двоје видети и увек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано... У мом животу постоје само две ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтели нисмо, као и милиони других, могли остварити изоловано, већ преко наше борбе и наше победе. И зато су те две ствари у суштини, у мени самом, једно... Ако примаш ово писмо - ако, дакле, ја не доживим тај велики час, немој много туговати најдража! У свету у коме будеш тада живела наћи ћеш, увек жив, најбољи део мене самог и сву моју љубав према теби... И желим да никада не добијеш ово писмо, већ да заједно с тобом дочекам велики час победе.
Победу нису дочекали, а писмо није ни стигло до Слободе. Оно је завршило у полицији, а Слобода је приведена. Полицајци су је дуго терали да напише писмо свом вољеном да би им помогла да га пронађу, а она је то одбијала, због чега је пет месеци провела у логорима.
Иво Лола Рибар погинуо је 27. новембра 1943. године од непријатељске авионске бомбе, док се спремао да крене за Каиро, на место шефа Војне мисије НОВ и ПОЈ при Штабу савезничке команде за Блиски исток.
Вереница Слобода угушена је са породицом у гасној комори Бањичког логора 9. маја 1942, након што је ухапсила Специјална полиција Недићеве владе и мучила је у Главњачи и на Бањици, тражећи да напише Иви Лоли писмо, којим би га намамила, да би га ухапсили.