Творац највећих балканских хитова направио дете малолетници коју знамо: Освета коју му је сервирала никада неће моћи да заборави

Композиитор и певач Раде Вучковић, аутор безброј евергринова који деценијама не губе на популарности, те их и омладина обожава, али мало ко зна његову невероватну животну причи испреплетану бурним љубавним везама.

Имао је лепо и безбрижно детињство са две старије сестре.

- Одрастао сам баш у једној малој чаршији званој Куршумлија. А онда сам у седамнаестој години отишао у Београд. Овде сам завршио осмогодишњу школу, а у Београду средњу музичку школу, у „Мокрањцу“. Ми смо делили школу са балетском школом „Лујо Давичо“, ту сам завршио припремни одсек средње музичке школе, јер нисам имао нижу, е, а касније одлазим у Приштину. После завршене средње музичке отишао сам у војску и после се преселио на Дорћол, где живим већ педесет година - рекао је у великој исповести за "Курир" Раде и додао:

- Моји родитељи Богољуб и Нада имали су троје деце. Имам две сестре, Виолета је старија од мене десет година, Гордана је рођена четрдесет осме, ја сам четрдесет шесто годиште. Па рачунај колико имам! Имао сам чак и једну песму „Вики, Вики, Виолета“ на почетку каријере, кад сам певао забавну музику. Увек сам волео завичај, ваљда ми је недостајао тај део где сам одрастао, некако сам се увек враћао овде у Куршумлију.

Са 19 година је стигао у Београд и уписао Музичку академију. Скоро сваке вечери је наступао у „Топчидерској ноћи“, у то време овај ресторан је био омиљено стециште Београђана. У 22. години већ је постао велика звезда.

Сусрет са Борисом Бизетићем био је пресудан за Радетову каријеру, а десио се почетком седамдесетих. Бизетић је тада радио са Микијем Јевремовићем, али је, из непознатих разлога, Радету понудио да отпева његову песму: „Тако је плакала Исидора“. За кратко време плоча је продата у више од 400.000 примерака.

Све док није упознао хармоникаша Будимира Буцу Јовановића, који је компоновао за Шабана Шаулића, Вучковић се бавио забавном кафанском музиком. Његове прве композиције у духу народне музике су постале велики хитови, а кроз богату каријеру сарађивао је са свим великим именима са музичке сцене.

Најпознатије песме је урадио за Шабана Шаулића али и за многе друге певаче: „Како си мајко, како си оче“, „Дођи да остаримо заједно“, „С намером дођох у велики град“, „Два галеба бела“, „Снег је опет, Снежана“, „Санела“, „Данима те чекам“, "Дођи да остаримо заједно", „Шумадијо, ко би тебе оставио“, „Радо, лепа Радо“ и „Нисам те се нагледао“, "Умрећу без тебе, неверо моја", "Све је прошло међу нама", "Зелене су очи твоје", "Ој, Милице, чобанице", "Ти припадаш само мени", "Свирајте ми за Жељану", "Хеј кафано, мајко друга", "Мој добри анђеле" и многе друге.

Иако је имао дуге везе, бурне љубавне приче, никада није стао на луди камен, нити је било коју лепотицу одвео пред олтар.

- Своју младост сам веома бурно проживео, то је велика прича, било је доста бродолома. Из три везе имам троје деце. Моја Јелена Вучковић исто пева, њу сам добио са Гоцом Божиновском. Најстарији син, Александар, живи у Кембриџу, има педесет година, а најмлађег, Вука, добио сам када сам имао 50 година. Вук има двоје деце и живи у Београду.

- Имао сам двадесет година када сам упознао мајку свог најстаријег сина, Наду. Она је горе са Чубуре, Београђанка. Били смо заједно седам година. Ми се никада нисмо венчали, а није да нисам хтео. Кад смо се Нада и ја растурили, она је отишла у Црквеницу и тамо је одвела и Сашу. Касније се и удала у Црквеници и добила још двоје деце. Кад је Саша славио 50. рођендан и послао ми слику на којој је и Нада, нисам је видео сигурно четрдесет година. Певали су моју песму „Нисам те се нагледао“ и послали ми снимак. Морам да ти признам, то ме баш дирнуло... Моја одсутност је била највећи кривац за крах наше везе. Много сам путовао, Америка, Аустралија, Русија, и онда смо нас двоје пукли. Она је била много везана за мајку, ја сам имао неки курцшлус са њеним родитељима, и ту сам пукао. Тако смо и завршили...

А онда је уследила фатална љубав са певачицом Гоцом Божиновском која није била ни пунолетна у момнету када је упознао.

- Гоца, ах Гоца... Ево, овако је било: звали су ме неки моји пријатељи који су били музичари, певачи под шаторима, кад су наступали у једном месту одакле је она. Она је црнка, знаш, лепа, имала је седамнаест година и певала је под шатором, а ја сам већ имао 30 година. Ишао сам онако необавезно са Шабаном Шаулићем. Ту су били и Зорица Брунцлик и Кемиш, Раде Јоровић, Весна Змијанац... Сви могући певачи су тада били под шаторима. Ту сам је упознао и некако нас је затекло јутро, попили смо мало више. Каже Гоца у једном тренутку како мора да иде кући, а ја јој кажем да ћемо ми да је возимо. Она није смела од родитеља, а ја сам инсистирао и рекао: „Ајде, таман да их упознам - присећа се љубавне приче са Гоцом за "Курир" и наставља:

- Мене је њен отац касније много волео, било му је драго што смо ми као познати довезли његову ћерку кући. Све је то било безазлено, нисам мислио о неком завођењу. Била је стварно изузетно згодна, лепа, предивно грађена. Почели смо да пијемо неку ракију и пита ме њен отац да ли сам ожењен и ја кажем да јесам. Онда он мени каже: „Па шта ти тражиш са мојом ћерком?“ Онда сам му ја објашњавао да ми нисмо заједно. Како је време одмицало, ми смо седели мало дуже, пили смо, мезили... Када сам се мало интимизирао са њим, кажем ја њему: „Боро, ја ћу да се разведем и оженићу се твојом ћерком.“ Нисам био у браку, али сам још био са Надом у вези. Мирили смо се, растурали.

Тада је дефинитивно раскрстио са Надом и озваничио везу са Гоцом Божиновском.

- Растурим ја везу с Надом и доведем Гоцу у Београд. Она је становала код мене у Капетан Мишиној, где сам у међувремену имао и свој стан. Тако почиње наш заједнички живот.

- Е, а после Наде, а пре Гоце, имао сам једну жену коју сам уселио у свој стан и ту сам себи направио проблем. Она се звала Весна, били смо две године заједно, била је ту кад је Нада отишла у тим фазама нашег мирења. Нисам ја тада Гордану имао у плану. Гоци сам узео стан код неких мојих пријатеља у Кнез Михаиловој, ту поред је становала Весна Змијанац у време када се забављала са Кемишем. Гоца и Весна су се тада дружиле, живеле су практично у истом стану, у приземљу. Кемиш је у то време служио војску, њих две су ту живеле, а ми смо долазили. Е сад, постојала је све време и моја девојка Весна... Кад сам видео да нема другог излаза, ја сам са Горданом отишао за Немачку. Оставио сам све, цео стан, Весну у стану и три месеца отишао са њом.

Признаје да због Весне није хтео да изгубии Гордану.

- Гоци није било пријатно што она уопште постоји и што живи ту, свега је ту било, али није за причу. Без обзира на све, Гоца је била љубоморна. Док смо нас двоје били у Немачкој, Весна се покупила и отишла. Волео сам ја њу на неки начин, чак сам и хтео да живим са њом, али нисам желео да изгубим Гордану. Враћам се ја из иностранства и улазим у стан, оно празан, нема ништа. Покупила је све ствари, само је оставила мој клавир. Касније је и она рекла да је то из хира урадила, признала ми је. Онда сам се ту уселио са Гоцом. Она је била веома вредна и добра за кућу, за десет дана ми смо обновили све ствари и намештај. Имала је радне навике, научила је од мајке и сестре. Имала је тај дар да зна да скува, спреми, очисти...

Љубав са Гоцом трајала је 8 година, а завршила се због његових неверстава.

- Таман кад смо се вратили из Немачке, она је остала у другом стању и тада долази наша Јелена. Неких осам година смо ми били заједно. Било је много лепих дана док смо били заједно сви троје, то су незаборавни моменти. Е, онда су кренули проблеми. Био сам виновник тога, касно сам долазио кући или нисам ни долазио, почео сам да је варам... Тако да је то било ружно с моје стране. Дан-данас Гоца каже: „Нисам ја Вучковића оставила, него он мене.“ Јелена мала, а она је узима и одводи у село. То сам веома тешко поднео, мислим да ми је то један од највећих животних бродолома. Цео тај период, када је она отишла од мене и оставила дете са родитељима да би живела са Златом, желим да заборавим. Мени се у том тренутку понавља судбина, због женске сујете сам одвојен и од свог другог детета.

Открио је у исповести за "Курир" да га обожавају и деца коју је Гоца добила са Зораном Шијаном.

- Мене Гоцина деца из брака са Шијаном много воле. Мирко ме често зове и ћале. Једне године отишао сам им на славу, звали су ме Гоца и Мирко, баш су инсистирали. Седели смо тако и ја сам мало више попио. Седео сам за столом, а иза мене је стајала Зоранова велика слика. У једном тренутку, ја сам устао и рекао да није у реду што се нисам поздравио са домаћином. Окренуо сам се и пољубио Зоранову слику!

Истиче да је данас са свим својим бившим невенчаним женама у добрим односима.

- Са свим својим бившим везама ја сам остао у добрим односима, и са Надом и са Гоцом и са Тамаром. Последњих 25 година сам у вези са једном Надом. Моја садашња жена има сина из првог брака, она је модни креатор, лепо нам је. Код Вучковића никада није било развода, моји рођаци никада нису могли да разумеју како имам троје деце из три везе. Мислим да су ми некако увек недостајали родитељи, породица, та топлина, недостајао ми је и мој завичај.