Умро Ђорђе Балашевић
Туга...
Наш познати кантаутор Ђорђе Балашевић преминуо је данас у 68. години, сазнаје "Блиц".
Када му се стање погоршало, он је превентивно примљен на Инфективну клинику. Подсетимо, Балашевић је пре три дана примљен на Инфективну клинику где се лечио од упале плућа.
ЖЕНЕ ШИРОМ СВЕТА СУ БЕСНЕ: Због ОВЕ ИЗЈАВЕ председник олимпијског Организационог одбора је морао ДА ДА ОТКАЗ!
ПРЕКИД ПРОГРАМА! Брендон и Маја УПАЛИ У СТУДИО: "Нећеш знати шта те је снашло..." (ВИДЕО)
ШАЉЕ ТАЈНЕ ПОРУКЕ У СПОЉНИ СВЕТ!? Милица Кемез емотивно РАЗОРЕНА урадила ово, све је ЗАБЕЛЕЖЕНО (ВИДЕО)
Кантаутор Ђорђе Балашевић рођен је у ранојутрарњим сатима 11. маја 1953. године у Новом Саду. Због тога што је рођен рано ујутро мајка је желела да га назове Зоран, али је Балашевићев деда рекао како је то име за содарског коња и инсистирао је да га назову Ђока, по њему. На крају је постигнут договор и нашли су се некако на Ђорђе. Балашевић ће касније тврдити како тим именом није баш одушевљен, али ...до сада сам се навикао... рећи ће. Што се тиче детињства сам Балашевић тврди у једном интервјуу како је имао сјајно, узбудљиво детињство.
- Живео сам у породици која је тада била сувише толерантна, никад у животу нисам добио батине, мада сам их сигурно више пута заслужио, поготово у гимназији.
- Одрастао сам уз много љубави, у старој кући мог прадеде, у Улици Јована Цвијића, која се и данас тако зове, и у којој расту моја деца. Имао сам двориште, пуно зеленог воћа лети и кокоши и патака које су трчкарале около. Можда најважније од свега, имао сам Дунав који је још тамо, али није више тако зелен као што је био, но остала ми је велика љубав - причао је он.
Ту, Балашевићевим фановима, познату и опевану кућу у Улици Ј. Цвијића на новосадској периферији Ђорђе је обновио одбивши све предлоге пријатеља да је сруши и сагради нову јер тврди како у њој дефинитивно живе добри духови.
- Саградио ју је мој прадеда који није био Балашевић. Од тада је у њој сретно одрасло четири, сада и пета генерација. Само краће раздобље живео сам с родитељима у средишту Новог Сада, ваљда зато да бака и деда могу бити мало сами, а ваљда и зато што се сматрало да је живот у згради симбол неког вишег стандарда, јер имали смо - ролетне на прозорима! - причао је својевремено Балашевић.