ВЕЉКО ОПЕТ ОСУО ПАЉБУ: После ХАОСА око изјаве о покојном Балашевићу послао још БРУТАЛНИЈУ ПОРУКУ
"Ја Србин српски читам, пишем, у духу српским духом дишем, па песмом српском дижем род"
Ђорђе Балашевић преминуо је у суботу. Од тог дана од Србије до Америке фанови његовог лика и дела на разне начине одају му почаст.
Јавне личности се утркују ко ће емотивнији статус да му посвети и објави фотографију са њим, ипак има и оних који поред песама више памте неке друге Балашевићеве речи.
Вељко Ражнатовић је наишао на оштре критике јавности због свог става о Панонском морнаму, а сада их је појаснио.
- Видим да је моја изјава везана за лик и дело покојног кантаутора Ђорђа Балашевића узбуркала духове у српској јавности, па се питам да ли је то горе или оно што је он својевремено рекао пред широким аудиторијумом у Хрватској: 'Ја говорим једну искварену верзију хрватског, такозвани српски'. Певао је и у Пули 2016. године, и то 4. августа, пред Хрватима, дан уочи обележавања 'Олује', акције етничког чишћења Срба са простора Хрватске - каже Вељко и додаје:
- Истина је да ја овакав став о њему имам још од 'искривљеног хрватског' и није се променио. Тај став се није појавио сада када је кантаутор преминуо, покој му души. Мишљења не мењам често, а лицемерно је када поједини пишу ружно о Балашевићу, а сада, када сам ја изнео своје мишљење, кажу да сам простак".
Син Аркана и Цеце Ражнатовић напомиње да никада није вређао Балашевића.
- Ја га вређао нисам, немам разлога, не знам зашто сам 'простак' за разлику од њих који су га назвали 'гов.....'? Мени само свакодневно кроз главу пролазе слике убијених, мучених Срба, колона гладне и уплакане деце и мајки из Книна, 'Дара из Јасеновца', слике из стратишта Јадовно, Стара Градишка… А, подсећам, Балашевић је концертом у Пули подржао управо злочиначку акцију 'Олуја'. Видим да неки покушавају да га оперу тумачењем његових речи да се тада само шалио пред Хрватима? Није ми ни најмање смешно, а искрено, не би ми било ни да је, уместо изреченог, рекао 'шалу' да је 'хрватски језик искривљена верзија српског'. Безвезе шала. Још једном, покој му души, али издајнике не волим".
На крају је Вељко закључио:
- Ја Србин српски читам, пишем, у духу српским духом дишем, па песмом српском дижем род. Свој језик сваки народ чува: Зашто њиме својим родом бива, њим слађе куша ума плод.