"Нахранила ме је и дала ми новац" Војин Ћетковић НИКАДА неће заборавити хуманост легенде српског глумишта
Због једне ствари ће је памтити читавог живота.
Легенда српског глумишта, Радмила Савићевић, рођена је на данашњи дан, 8. фебруара 1926. године, а након смрти 8. новембра 2001. године, иза себе је оставила бројне улоге које и данашње генерације знају и воле.
Поред изузетног талента за глуму који је поседовала, Радмила је била позната као жена великог срца. Рођена је у Крушевцу, а једном приликом је јавно говорила о свом детињству и породици.
Ева Рас УДАРИЛА на Карлеушу: Сматра да ЈК НИЈЕ ДОСТОЈНА овога, па је покопала за естетске операције - Јелена ће изгорети
ДИНАСТИЈА РАЖНАТОВИЋ: Породична фотографија Вељка, Богдане и СИНОВА подсетиће вас на праве вредности - Бака је поносна
Ана Севић купила НОВУ ВИЛУ у елитном делу Београда: На тераси ПАЛМЕ, све пуца од ЛУКСУЗА (ФОТО)
- Одрасла сам поред цркве Лазарице у Крушевцу, као и моје дете. Играле смо се у порти. Мој покојни отац је имао обичај да се тамо заприча са пријатељима, па чак на клупи да преноћи. Отац је имао авантуристички дух, основао је Удружење књижевника у Крушевцу - рекла је својевремено Живковићева.
Пре свега због топлине и љубави коју је добијала од мајке Цане, своје одрастање описивала је као изузетно срећно и испуњено, иако су живели у сиромаштву.
- Крштена сам после седам година јер нису хтели да ме приме у школу док нисам била крштена. То је био услов за то време. То је било страшно. Мог млађег брата и мене тата није хтео да крсти, тада нисмо разумели зашто, ваљда из неких својих уверења. Мој отац је чак због тога морао да оде и да остави моју мајку са троје деце без игде ичега. Али мајке су увек мајке, изборе се до краја. Ми смо имали једно лепо, сиромашно детињство. Оно је било топло, људски - присетила се давне 1992. године Радмила Савићевић за емисију "Вече са звездама".
Како мајка није могла да јој приушти школовање у гимназији, Радмила Савићевић је завршила Женску занатску школу, а како је знала да јој не може приушти одлазак на студије, мајка ју је усмерила да заврши женску стручну спрему, како би имала свој занат и тиме обезбедила себи сигуран хлеб. Мајка је желела да Рада буде шнајдерка, и да јој, кад дође време, преда машину у мираз и уда је.
- Моја мајка била је велика жена, сама је подигла троје деце. Имала је чудну, страховиту енергију, за њу није постојало немогуће. И да нисам глумица, никада не бих могла да седим код куће, него бих морала нешто динамично да радим, створим, да не буде: "Јао, ја немам. Морала бих нешто да урадим, ја сам од тих жена - рекла је Савићевићева у једном од ретких интервјуа које је дала.
- Моја мајка је била шнајдерка, али после ослобођења је тешко могла да зарађује. Ја сам ишла на окопавање кукуруза. Одмах сам организовала културно друштво, па тако нисам окопавала кукуруз. Акција је трајала месец дана. Организовала сам омладинско позоришта, Ђуза, Чкаља, мој човек (Божа Савићевић). То омладинско позориште, прерастало је у градско позориште - рекла је тада Рада Савићевић.
Наш прослављени глумац Војин Ћетковић истакао је једном приликом како памти доброту и хуманост Раде Савићевић, коју је осетио на својој кожи. Ћетковић није крио колико му је старија колегиница помогла на самом почетку његове каријере, те колико јој је захвалан.
- Раду сам први пут срео на потписивању свог првог уговора у каријери, за представу "Лизистрата“ у продукцији Сава центра. Имао сам двадесет једну годину, још сам студирао и био јако срећан што сам добио улогу. Међутим, кад сам видео уговор, почео сам да се двоумим да ли да то уопште прихватим јер је хонорар био срамно смешан. Педесет марака за припреме, премијеру и представу. Нисам могао да верујем. Рада је седела у тој канцеларији и чула када сам секретарици, која је бележила моје податке, рекао да сам из Крушевца. Онда је пришла и питала ме: "Одакле рече да си ти, мали?“ "Из Крушевца.“ "Из које улице?“ Ја кажем из које. "Па шта се мислиш, што не потписујеш?“ "Па овај новац...“, рекох, "ово је катастрофално. Стварно је мало.“ "Аха. А која ти је то улога по реду?“ "Прва.“ - прича он и додаје:
- Погледала ме је тако да више нисам имао храбрости реч да кажем. "Потписуј то одмах! И чекај ме овде, немој да си мрднуо.“ Ја потпишем и после неколико минута, она се враћа: "’Ајде са мном.“ "Где ћемо?“ "Не питај ништа, идеш са мном.“ Позвала је такси и отишли смо у њен стан. "Пери руке и седај за сто.“ И износи врелу гибаницу, сарме и још гомилу хране. "Једи!“ "Радо, па нисам гладан.“ "Једи. Види какав си мршав, једи!“
Како је објаснио, глумица је наставила да инсистира да једе и да позове мајку:
- Морао сам да једем малтене до изнемоглости. "Добро, а сад се јави мајци.“ И води ме до телефона. "Нема потребе, јуче смо се чули. Имам телефон у стану у коме живим.“ "Јави се мајци кад ти кажем. Сад се јави мајци!“ И ја, шта ћу, окренем мајку: "Ево да ти се јавим, овде сам код Раде Савићевић. Рекла ми је да те позовем. Добро сам, потписао сам уговор, нахранила ме је, све је у реду.“ "Ајде што ме је нахранила, ’ајде што сам морао да се јавим мајци, него ми је дала и неки новац јер су то била она тешка времена кад се једва састављао крај с крајем. "Је л’ имаш шта да једеш и је л’ имаш пара?“ "Имам. Свега имам.“ "Немој да лажеш, је л’ гладујеш?!“ "Не гладујем, не брините.“ И тек кад сам пристао да узмем тај новац, послала ме је кући. Предивна, предивна жена - закључио је Ћетковић.
Србија Данас/Блиц Ивана Брадањи/пренела Н.П.