"Зезали су ме да сам ЦРНА ОВЦА у породици" Петра Дивац открила када и како је сазнала да је УСВОЈЕНА
Наш чувени кошаркаш Владе Дивац у више наврата је говорио о усвајању ћерке Петре. Сада, када је порасла, се и она активирала како би усвојеној деци, али и породицама које се одлуче на овај корак, помогла да што боље и лакше превазилазе препреке које у нашој земљи ипак још увек постоје.
Ћерка Ане и Влада Дивца, Петра Дивац покренула је у оквиру фондације својих родитеља пројакат "Усвојени за усвојене", како би помогла и деци и породицама да се што изборе са потешкоћама и препрекама у друштву на које наилазе.
Тим поводом Петра је гостовала у емисији "Уранак", а Јована Јоксимовић ју је на почетку разговора упитала да ли је она храбра јер прича о томе да је усвојена и кроз шта је прошла.
Српска музичка група распродала чак 7 КОНЦЕРАТА у Загребу - надмашили Александру Пријовић по броју наступа за редом
"Бави се манекенством, научена је да ради" Јована јеремић оштро о нападима јер ШМИНКА ЋЕРКУ од пет година
Вељко и Богдана изабрали ИМЕ ЗА ТРЕЋЕГ СИНА: Хебрејског је порекла и носи јако значење
- Мислим да сам храбра што сам изашла у јавност да причам на тему која се баш не спомиње у Србији и која носи лошу стигму и конотацију иза себе - рекла је Петра Дивац, па објаснила и на који начин је сазнала да је усвојена.
- Сазнала сам са три или четири године, баш сам мала била. Жена у парку је дојила дете и ја сам питала маму шта ради, јер то нисам никада видела. Занимало ме, јер сам увек пила млеко из флашице и нисам имала тај чин. Мама ми је тада рекла да сам усвојена и објаснила ми шта то заправо значи - истакла је ова девојка.
Петра је имала 6 месеци када су је Ана и Владе усвојили
У тинејџерском периоду пролазила је кроз период када је константно постављала себи питања.
- Било је много питања. Посебно када одрастате са етикетом на леђима, а ради се о етикети коју нико не разуме, јер се у нашој земљи на ту тему не прича. Оговарали су ме, шушкање иза леђе, кад чују ко сам одмах питају "Је л' то она што је усвојена, што је другачија од браће, што је касно дошла у породицу". Не разликујем се од браће, сво троје смо деца истих родитеља - истакла је Петра рекавши да често добија питања на ову тему, али и да јој је драго што кроз овај пројекат има прилику да едукује људе о усвајању.
- Мислим да се људи не би превише интересовали да нисам дете славних родитеља. Често ме питају "Како је бити усвојен?", а људе увек највише копка оно што је непознато. Искрено, ја не могу да им објасним јер сам усвојена са шест месеци и ја сам тако одрасла. То је мој живот и не знам за другачије. Увек сам била беба својих родитеља и живела као да ме је мама родила. Ок ми је што постављају таква питања. Желим да едукујем људе и да им објасним да је то нормалан чин, да се ја осећам јако нормално и да нема разлике између мене и браће - додала је.
Петра је признала и да је током школовања у Србији била на удару вршњака, те овим пројектом жели да помогне управо деци која су усвојена, како не би доживели оно што је она.
- Мене су у школи зезали да сам црна овца у породици, да сам другачија од своје браће и да ћу увек бити, као и да ће ме цео живот пратити етикета та да сам усвојена. Желим да овим пројектом помогнем деци која су усвојена да не доживљавају оно што сам ја - истакла је Петра.
- Није ми било једноставно. Имала сам подршку целе породице. Сећам се да су ме тог дана раније послали кући. Мама је дошла по мене и када ме је видела уплакану, питала ме је само да ли ја осећам неку разлику између браће и мене. Када сам јој одговорила да не, њено питање је било: "А зашто онда плачеш?" Рекла мије да сво троје подједнако воле и да нема разлога да се ја кидам због тога. Овим пројектом, такође желим и да усвојени људи знају да имају место где припадају и да не мисле да су сами, јер ретко је да у школи упознаш још неког ко је усвојен, због чега си у старту усамљен - поручила је Петра и открила да никада није осетила разлику између себе и браће
- Ја сам од старта била принцеза у породици, јер имам два брата и најмлађа сам, али разлику у љубави никада нисам осетила. Родитељи су нам дали све на свету колико су могли и настављају да дају, иако смо већ одрасли људи. Мислим да та разлика ни у љубави не може да се направи. Мама каже и ја се слажем са њом, да би неко усвојио дете мора да има огромну љубав који нема коме још да да, па онда усвојиш дете да би и њега обасјао том љубављу. Стојим иза тога да усвојено и биолошко дете, морају у породици да осете љубав и поверење, јер је то заправо најбитније - истакла је Петра.
Данас и она има жељу да усвоји дете.
- Усвојила бих дете, јер сам ја имала дивно искуство са мојим усвајањем, тако да бих и ја волела да пружим то неком детету - рекла је Петра и открила како ће изгледати програм "Усвојени за усвојене"
- Имаћемо два програма. Направили смо и програм за родитеље усвојитеље. Два пута месечно ћемо се налазити у Београду, а млади пунолетни могу да се пријављују online из целе Србије. Програм водимо психолошкиња Брнака Радојевић, која је исто усвојила ћерку и ја. То је затвореног типа, шта се прича у тој просторији, остаје ту. Осећа се та подршка, ја делим своје искуства, други такође. Ако неко жели да тражи своје родитеље биолошке. Са родитељима усвојитељима се говори на тему, како да се нађу и помогну детету ако буде желе да уђе у то поље истраживања. Јако смо ту једни за друге. Не желе сви да упознају биолошке родитеље, нисам никада улазила у то и нисам имала потребу. Све сам добила од маме и тате, тако да не тражим ван своје породице. Разумем децу која траже, јер сам и ја у пубертету тражила одговоре на та питања. Показало ми се да кроз групу да сви имамо у том периоду иста питања. Занима их ко су им мама и тата, историја болести, јер је то нешто што ми не знамо - рекла је она.
- Како разговарати са децом која желе да упознају биолошке родитеље - питала ју је Јована Јоксимовић.
- Када сам била у фази преиспитивања, тата је причао са мном. Рекао ми је да сачекам до осамнаесте године, па ако и тада будем имала иста питања, обећао ми је да ћемо заједно кренути у потрагу и тај процес - рекла је Петра и додала да сада нема жељу да упозна своје биолошке родитеље, али исто тако не спори чињеницу и да је неће добити некада у будућности.
- Сада не желим да знам ништа, али не кажем да ми се жеља неће јавити за пет или десет година, када се и ја остварим као мајка, можда ми се опет отвори тај канал. Постоје усвојени људи који не одустају лако од тога и тада им треба пружити највећу подршку, посебно ако је у питању дете и има ту потребу. Битно је да се родитељи потруде и поставе се у ситуацију детета, али и да пробају да разумеју разлоге због којих би дете тражило тако нешто - објаснила је, па споменула процес усвајања у Србији
- Још увек је дугачак процес, али се кроз њега покаже и колико је родитељ спреман да усвоји дете. Мислим да је јако битно што је детаљан процес, јер је све то за добробит детета. Психички и емотивно је јако исцрпљујуће и дешава се да доста родитеља одустане - рекла је она.
У Србији се годишње усвоји до сто деце.
- Годишње се у Србији усвоји до 100 деце, што је јако мало. У Америци се усвоји од 100 до 150 хиљада деце. Волела бих да овом причом подстакнем родитеље да усвајају децу. Верујем да има много родитеља који желе да дају љубав и подршку детету које ће живот да им промени. Има пуно деце која у Србији чека на усвајање – закључила је Петра Дивац у емисији "Уранак" на телевизији К1.