"Потичем из сиромашне породице" Зорица Брунцлик се присетила како је прослављала Божић у немаштини
Сада ужива у луксузу, а све је стекла својим поштеним радом.
Зорица Брунцлик, велика фолк звезда проговорила је о најрадоснијем хришћанском празнику, са кнедлом у грлу присетила се тешког детињства као и својих естрадних почетака.
Данас Божић прослављате у многочланој породици са богатом трпезом на столу, а како је он изгледао када сте били дете?
- Потичем из сиромашне породице, али сам памтила Божић и Васкрс зато што се тада наша трпеза драстично разликовала од осталих дана. Моја мама је имала три брата који су имали свиње, па је у време свињокоља водила брата и мене да то узмемо. Добијали смо плећку од прасета, коју је на Божић пекла. То је био доживљај. Једне године нам је ујка дао пиле, које је требало да нам буде за Божић, ја сам тада имала пет и по, а брат четири и по године...
Најзначајнији симбол православних Срба код ЈК у кући, иако је атеиста умесила чесницу, ОБЈАВА ВИРАЛНА због једне ствари
Дечко Јоване Јеремић се укључио уживо у Јутарњи програм, па се обратио Митровићима: "Молим вас да је пустите..."
"Волела бих да ДОБИЈЕМО ЋЕРКУ" Александра Пријовић о љубави са Филипом - открила чиме је расплакао на концерту
А тада се десила нимало пријатна ситуација. Могли сте да запалите кућу јер сте остали сами?
- Вероватно су деца које родитељи закључају и оставе док су на послу, сналажљивија. Ја не знам да ли бих моју унуку Милицу могла да оставим да не направи неки хаос која је сада у тим годинама као мој брат и ја тада. Нас двоје смо имали једну сликовницу коју смо добили од некога, а у њој је била фотографија печеног пилета које се пушило. Данима смо то гледали и гледали смо пиле које је ту шетало и које је с нама било у соби, а које је мама требало да закоље за Божић. У то време мајка је била разведена и само смо нас двоје живели с њом. Имали смо шпорет и мени никад раније није ишло од руке да упалим ватру и да се она разгори, а брату је то ишло одлично. И гледамо ми пиле живо и оно у сликовници и брат каже: "Ко да чека Божић, ко зна кад је Божић?" Ја кажем:"Па шта да му радимо?" Каже мој брат: "Знам ја да га закољем". Он је све то усавршио. Узео је пиле, стао му на главу и клао га за крило. А нож је био врло туп и пиле смо удавили. Онда је он отворио рерну и цело га стрпао унутра. Онда иде део који није смешан. Пиле је почело да се пуши, а ми да се гушимо. Дошла је полиција, вастрогасна кола... Ми смо били закључани у том одељењу, а имали смо решетке на прозору. Видела је газдарица јер је мама била на послу. И то се завршило.
А шта је онда било за Божић?
- Кад се мама вратила, извадила је пиле које је било укрућено. Перје је било раштрикано на све стране. Испекла га је и ми смо се разбили. А онда нам је рекла: "Ево вам, наједите се, а за Божић празан пасуљ!" Интересантно је да је она и за Бадње вече радила.
А онда се све променило с вашом популарношћу?
- Моја мама је дочекала моју популарност, али је кратко поживела. Радила је у циглани, на машини за одузимање блокова од 11 килограма. Те блокове су колица одвозила у сушару и кад би изашла из те сушаре, била је сва гарава. Морам да напоменем да је за доручак тамо добијала увек месни нарезак и пола хлеба или паштету. Она то стави под мишку и донесе кући да поједемо сви. И то све исече на нас шесторо, али хируршком прецизношћу да сви добијемо подједнако. И да се вратимо на ону причу кад се враћала с посла... Говорила ми је: "Својевремено кад идем улицом сви пређу на другу страну, мрзи их да ми кажу: "Добар дан, тета Злато", а сад кад си ти постала Зорица Брунцлик, они са оне друге стране прелазе на моју и уносе ми се у лице. Ето то се променило.
Силвана Арменулић, Лепа Лукић, Лепа Брена и ви сте направили заокрет у музици тада?
- Силвана се пре мене појавила и имала сам прилике да је видим на једном концерту у Пожаревцу. Ја сам већ имала име тада, али она је ушла са великим деколтеом... Подсећала ме је на Силвану Мангано, лепа, дотерана,у белој бунди, а за њом свита, и она је мене отресла. Стала сам уза зид.
И сада нема певачице као што сте Снежана Ђуришић, Лепа Лукић, Ана Бекута, ви...
Оне су познате само као певачице, а ја често као: "Она што је отела мужа Весни Змијанац". Мирољуб и ја смо 38 година у браку, а та прича се и даље врти. Иако је изашла жена и јавно рекла:"Није ми отела мужа", и у биографији је то написала, не вреди.
Јесте ли били на Букуљи код Весне Змијанац?
- Не, није ме звала. Има један занимљив моменат са генералне пробе пред мој концерт... Ја сам је звала, она је дошла, и седимо Мирољуб, она и ја, а њих двоје дубоко ушли у неку причу. И ја кажем: "Тата, ај види с којом цеш женом да кренеш кући, јер ја бих да кренем".
Када сте схватили да сте озбиљна певачка звезда?
- На почетку каријере сам мислила да сам певачка звезда, а онда сам схватила да појма немам и почела сам да се бавим собом. Схватила сам да сам звезда кад су ме позвали за филм: "Какав деда, такав унук" у Жикиној династији. Филмска продукција се тада није бавила певачицама, а не да те неко позове. Они су измислили ту сцену, а ја сам изабрала најдужу песму: "А тебе нема". Непосредно пре тога је Пако Рабан имао ревију на којој сам добила од њега ону хаљину коју сам обукла, а која није ишла уз тај амбијент.
Како је дошло до тога да вам Пако Рабан поклони хаљину?
- С једном пријатељицом сам отишла на ревију, и њега је нешто привукло код мене. Била сам црнка, долазила сам до изражаја. Моја пријатељица која га је лично познавала, пришла је да му се јави и рекла је да сам ја позната певачица. Он је само погледао мене и рекао:"Изаберите" и показао један штендер препун хаљина.
Увек сте говорили да нисте били риба, нису вас прогласили никада за модну икону, али ако се вратимо уназад, били сте смели, мењали сте имиџ, носили бунде, офарбали косу у розе...
- Кад сам се офарбала у ову боју, сви су о томе причали. Велика је била мука да из црне добијемо ову боју. Коса ми је била дугиних боја. То је било време када мушкарци нису могли да иду у инсотранство, а ја сам ишла да радим без Мирољуба. Одсела сам код пријатеља да не бих била сама у хотелу. Ћерка тих пријатеља је ишла у фризерску школу, донела је теглице с бојама и питала ме да ме офарба. Нисмо знали да то мора да се блајха, мислила сам да ћу бити без косе. Они су ме испратили на аеродром, а Мирољуб ме чекао... Залепио је нос уз стакло и гледао, а да је могао, смождио би ме. Узео ми је кофер, окренуо се и пошао, без речи. Ја му, онако кроз зубе кажем: "Ако се сад не окренеш и не станеш, не мораш више никада да се враћаш, то је само коса!" И ја сам хтела да се вратим у своју боју, али је тих дана била манифестација "Посело". Он је девет насловних страна договорио после тога. Ја сам у почетку била љубичаста, али пошто је фарба била из Швајцарске, Мирољуб је наручио 300 комада. Грешком су послали циклама и онда је он рекао: "Сада можеш да буеш мало оваква".
Коса вам је била проблем и за гостовање у неким емсијама?
- Да, уредница је тражила да се офарбам у црно. Ја сам рекла: "Је л ја треба да певам или да ме фризирате".
Да ли вас и даље из тог разлога не позивају?
- Сад је проблем други. Кажу: "Шта ће сад ова баба с овом косом?" Тако сам чула, нико ми директно није рекао.
Знамо какав је био ваш однос са Шабаном Шаулићем, били сте кумови, пријатељ, колеге.... Да ли постоји нешто што му нисте рекли, а због ћега данас жалите?
- Неће проћи много времена, рећи ћу му лично.
Да ли вам је Шабан давао неке савете или ви њему?
- Нисам му давала савете, он је генијалац. А и ја сам. Генијалци једни другима не дају савете, ми смо се уважавали и поштовали. Али има једна анегдота... Шабан је био променљивог расположења, увек је био непредвидив. Док смо били чланови жирија у "Звездама Градна", међу такмичарима је био један момак који је био статичан. Ипак, ја сам га подржавала и рекла сам му: "Види сине, ти толико добро певаш, да, и то што си статичан неће много да ти смета. Ево и Шабан и ја као да смо посађени". Кад скочи Шабан и рече: "Шта бре ти причаш да сам ја статичан, да сам к'о посађен, ја играм бре на бини!". Ја сам прво мсилила да ме зафркава, па наставим: "Јесте куме, то што си ти у куку живахан, то што можеш да преврнеш...". Он се наљутио. И ми смо после тога имали један заједнички наступ, ја сам била прва и кад сам отпевала своје, села сам да одгледам њега. Кад смо после дошли у ресторан сви, ја кажем: "Извините, пре него што почнемо да ручамо, ја морам нешто да кажем. Морам да се извиним свом куму Шабану. Куме, ја сам се огрешила о тебе у оним "Пинковим Звездама", како ти ломиш у куку, па то земља није видела". Сви су се смејали, па и он.
Србија Данас/Информер/Пренела И.С.