Асмин немилосрдно ударио на мртвог оца Станије Добројевић: "Мајка је добила слику тела..."

Последњих неколико дана у "Елити 9" не престају удари на Станију Добројевић и њену породицу, што је старлету посебно погодило. 

Она се у разговору са водитељем Дарком Танасијевићем подсетила трагедије која је задесила њену породицу, када им је јављено да је њен отац Драган Добројевић изгубио живот у рату. 

Станија је истакла да је посебно боле речи њеног бившег вереника Асмина Дурџића који је рекао да њен отац није погинуо у рату, него да је побегао од своје породице. 

- Као да сам утрнула од бола. Ово да сам икада помислила да ћу слушати не бих веровала. Асмин кад је оно изговарао за мог оца, била сам мртва на гарнитури. Цвилим у себи од бола и туге. Да он дира оно нешто, нека га оставе на миру. Само бих цвилела од бола. Претрнем од бола, као да ми неко срце реже ножем. Не могу да верујем да неко буде у стању да изговара такве речи. Ја сам стварно желела да је он жив, али да он каже да је он жив и да је побегао од нас. И за мог брата да он има алопецију... И да Маја исте ствари изговара. Асмин и Маја су ми једно те исто, највећа зла и наказе. Мајка је јесте дистанцирала због тадашњег дечка. Никада нисам ударала на Такијево очинство. Он је желео да подигне своју мезимицу да може да буде његова принцеза, а она се размазила... Направио је од ње ријалити је*ачицу. Он је можда стварно диван отац, али њени поступци... Чули смо од Поршелине да ју је тукао. Они мени ударају на моје порекло. Ја сам поносна на своје порекло. Подигао је ћерку таква каква јесте. Маја је толико морбидна. Никада нисам сликала ону ствар, не постоји на свету то. Нити имам те клипове. Моја голотиња је мој грех. Али мислим да то не пише у 10 Божјих заповести - рекла је Станија.

- Да ли размишљаш о свом брату и мајци? - питао је Дарко.

- Не смем о томе да размишљам. Срамота ме је. Ја овде горим у свом паклу. Такав је животни пут. Ајде што ударају по мени, него што њих газе. То су часни људи. Ја сам све ово бирала. Нема шта ми нису изговарали свих ових година. Али зашто њих да дирају? - рекла је кроз јецаје Станија.

- Тешко ти пада да причаш о оцу - наставио је Дарко.

- То је био поштен човек, великог ауторитета. Бавио се политиком. Две године нисмо знали да ли је жив или мртав. Мајка је добила слику мртвог тела. Тетак кад се вратио је све испричао, јер је био ту са њим. Волим га. Он ми је био звезда водиља - рекла је Станија.

- Је л' памтиш ваш последњи сусрет? - питао је Дарко.

- Да. Имала сам две лутке и кућицу у дворишту. Изашла сам то да спасем. Помиловао ме је по коси и рекао да ће се вратити. Никад се није вратио. Ово сам данас шта јесам. Научена сам да не мрзим друге, носимо те неке ране. Нека ме дирају за голе слике, али да ли је нормално да се тако дирају мртви... - рекла је Станија.

Ко је био отац Станије Добројевић? Пријатељ српских моћника, она се на гробу заклела једну ствар

Познато је да је старлета Станија Добројевић као дете остала без оца, а њена приврженост мајци Славици и брату Санију је евидентна.

Станија не воли превише да прича о оцу Драгану Добројевићу који је погинуо у рату јер је у питању рана која никада неће зацелити, али је једном приликом за домаће медије говорила детаљније о периоду када је била десетогодишња девојчица којој је тата погинуо на бојишту у Хрватској. 

Како је истакла, она и њена породица ни после толико година не знају где је њен отац сахрањен, као и под којим околностима је убијен.

- Тата Драган био је успешан економиста и политички активан последње четири године живота. Био је кућни пријатељ Слободана Милошевића, познавао је и Жељка Ражнатовића Аркана. Кад је живот у Хрватској постао немогућ, мама, брат и ја смо напустили кућу у Окучанима на коју су касније бацили бомбе и сравнили је са земљом. Тата је остао тамо… - причала је Станија и додала:

 - Наредне две године нисмо знали ништа о тати, да ли је жив или мртав. Кад су нам јавили да је убијен, срушио нам се цео свет. Мама је имала тек тридесетак година, брат шест, а ја десет. Рекли су нам да је сахрањен у једној масовној гробници у Хрватској… Ни дан-данас не знамо где је сахрањен нити детаље његовог убиства - изјавила је Станија за "Ало".

"Да је жив, не бих смела провокативно да се сликам"

- Да је он жив, не би смело да ми падне на памет да се сликам провокативно за друштвене мреже, питање је да ли бих смела да их имам, а не да будем старлета. Чак не бих можда смела ни да идем у Америку као женско, без обзира на то да ли сам најбољи студент. Не бих смела у ријалити, да се сликам за ЦКМ, Плејбој, Максим. Била бих нека друга Станија. Мислим да је ово моја судбина - рекла је Станија својевремено за "Републику", а потом открила да се једну ствар заклела да ће урадити, што је и остварила.

- Највише сам размишљала о оцу да треба да буде поносан на мене кад сам добила диплому Економског факултета (државног), коју сам одбранила чистом десетком. Давно, на крају средње школе у Сремској Митровици, на реци Сава, на помену оца, у његово име, заклела сам се да ћу завршити Економски факултет и то је био мој циљ, од ког нисам одустала. Људи треба да знају да сам, пре него што сам крочила у јавни свет, све испите већ дала, остало ми је можда два испита, која сам одуговлачила због добијања визе да идем у Америку. После, кад сам завршила испите, одуговлачила сам с одбраном дипломског. Мењао се систем по Болоњи, а ја сам била по старом систему. Позвали су ме: "Дођи да одбраниш или ћемо ти додати разлику испита и биће ти теже." Дали су ми тему која никада раније није постојала, баш због тога што сам била у јавном свету, да не би било да сам преписала. То је била дискриминација, али сам се појавила с породицом, одбранила с десетком и то је моменат када бих волела да је отац био ту и знам да би био поносан. Знам да је негде поносан где год да јесте.

- Много сам била везана за оца, он је био доминантна фигура и строг ауторитет. Више сам била везана за њега, а брат за маму. Када сам га изгубила, у мени се родио бунт и према друштву, школи и према систему. Мама нас је васпитала да никог не мрзимо. Некад ти се јави да би се светио, али не знаш ни коме. То су нормална осећања када се то деси. Мама је остала сама, све то је оставило трага на нама, отац ми је много фалио, поготово у пубертету, и мислим да се то одразило на моју личност и на то каквог мушкарца тражим. Увек је фалила очинска љубав, па тражим заштитника. Очева љубав је безусловна и цео живот то тражим, али мислим да то једино можеш добити од оца и мајке, а не од мушкарца - закључила је Станија Добројевић.