Члан продукције ружичасте телевизије проговорио о учешћу Јоване Томић Маторе - њена ситуација уоште није наивна
Гордана Џехверовић, познатија као Мама Џехва, у емисији "Питам за друга" оштро је коментарисала емотивне изборе Јоване Томић Маторе, истичући да су њене партнерке често вођене интересом, а не искреном емоцијом. Из њеног угла, многи данас улазе у ријалити без праве сврхе, спремни да изиграју туђа осећања зарад тренутне славе и личне користи.
У најновијем издању емисије "Питам за друга", која се емитује на РЕД телевизији, гошћа је била Гордана Џехверовић, широј јавности позната као Мама Џехва – омиљена менторка имања у ријалитију "Елита".
Током разговора, искрено и без задршке, осврнула се на све актуелне теме из ријалити света, а посебан акценат ставила је на интригантни однос између Стефани Грујић и Јоване Томић Маторе, који је изазвао бројне коментаре како унутар саме виле, тако и међу публиком.
- Матора ни за једну није прави пут. Јесте добра да је опелеше за лову, кажу, није имала она пара, па чекај, где су Маторине паре, је л' мени дала?! Проблем је у њој, ја сам сто пута рекла да паметан учи на туђим, будала на својим - рекла је Гоца, а онда је додала:
- Ја сам схватила да људи много лажу и да фолирају...Људи су данас, за мало славе, спремни на све. Немају визију због чега су тамо. Она је изашла са нула динара, мала Стефани, овај је одмах занемарио, била пролазна авантура. Чему да се нада?! Чиме се та жена бави, колико је њено примање месечно?!
Као што Гоца директно истиче, улога Јоване Томић Маторе често бива сведена на "даваоца" – емотивног, финансијског, па и идентитетског – док партнерке попут Стефани, како каже, излазе из односа „са нулом динара“, али и без последица, као пролазне епизоде у свету у ком емоције имају цену, а слава је главни капитал.
Социолошки гледано, овде се не ради само о једној особи и једној вези – већ о феномену инструментализације емоција и површне изградње односа зарад профита, статуса и видљивости.
У друштву спектакла, како би рекли социолози, појединци често постају "роба“ – а њихова осећања, приватни моменти и рањивости само средства да се дође до пажње публике. Гоцина опаска о томе да "људи немају визију“ заправо осликава кризу идентитета међу младима који улазе у ријалити без јасног циља, осим да "буду неко“, макар то било по цену туђих осећања.