ЗАКОН СРБИЈЕ ПРЕЦИЗИРАО: Ево да ли Матора и Анита могу да буду родитељи - Под ОВИМ условом дозвољено старетељство
Адвокат открио како закон у Србији посматра истополне заједнице!
Некадашње учеснице ријалитија "Задруга", Јована Томић Матора и Анита Станојловић, сада Томић, током јучерашњег дана ступиле су у брак на црногорском острву Свети Стефан.
Ово је први геј брак склопљен на нашој јавној сцени, а реакције јавности на њихову одлуку су масовне и шокантно непримерене.
Док се припадници ЛГБТ заједнице свим силама труде да добију основна људска права, па тако и право на брак и родитељство, за многе је ово и даље табу тема.
ПРВА ПОМОЋ ЗА ПУТОВАЊЕ: Ово свака жена треба да зна!
УНИШТЕНА ВИЛА У КОЈОЈ СУ СЕ ВЕНЧАЛЕ МАТОРА И АНИТА! Потпуни хаос, све је разбацано - испливао снимак соба након прославе
ИСПЛИВАО СНИМАК ВЕНЧАЊА: Ево како је изгледала приватна церемонија Јоване Маторе и Аните Томић
Наша редакција контактирала је члана УО РТС, и ЛГБТ активисту, који је 2000. године покренуо кампању Легализације истополних бракова, Предрага Аздејковића, који је конкретно у овом случају, Маторој и Анити пожелео сву срећу, подржао њихову одлуку да се венчају, а онда им и пожелео много деце.
Управо то нас је навело да се позабавимо помало заборављеном, а изузетно важном темом, родитељство истополних парова у држави Србији.
Геј бракови у нашој земљи још увек нису дозвољени, па се све више истополних парова који желе да се венчају одлучују да то ураде у иностранству, а све је више и оних који за то бирају земље региона које су законом одобриле геј бракове, попут Словеније, Хрватске, али и Црне Горе.
Ипак, и када се венчају у некој од страних земаља или у "комшилуку", припадници истополних заједница и даље немају могућност легалног усвајања деце или одласка на вештачку оплодњу.
Још пре две године, из Центра за промоцију ЛГБТ права, објашњено је да жене које нису у браку, вези или су геј, немају право да иду на вантелесну оплодњу у Србији, јер се за ову процедуру могу пријавити само венчани парови.
Исто важи и за усвајање деце, како је објашњено, законом постоји могућност да се поднесе захтев за усвојење, али заправо не постоји и један случај да је особа која је сама добила дете на усвајање. Како кажу из Центра, самим тим што истополни бракови нису дозвољени, све геј особе у Србији се воде као саме, по закону.
У истополним везама, један од родитеља тако не може бити уписан као родитељ/родитељка у Извод из матичне књиге рођених, не може дете водити на путовање преко границе, нити га може одвести у вртић или посетити у болници као члан породице.
Контактирали смо адвоката, Александра Оленика, како би нам објаснио какав је закон Србије према истополним браковима и да ли геј брак који је склопљен у иностранству важи у Србији.
- Зависи шта подразумевати под термином "геј брак", у којој земљи у иностранству је склопљен и шта значи. Постоји само грађанска регистрација када вас матичар или неки други орган управе региструје, па до брака. Од тога зависи која су права и обавезе предвиђене тим опцијама. Свакако, највећи део тога не може да важи у Србији јер је директно супротан нашим позитивно правним прописима - рекао је Александар за портал Србија Данас.
Питали смо адвоката уколико две партнерке оду у Црну Гору и тамо озваниче заједницу пред матичарем, да ли је њихов брак признат у Србији.
- Мислим да у Црној Гори има само регистрација партнерства и да то није брак у правом смислу те речи, али све зависи. Уколико би то решење о регистрацији хтеле да преведу на српски и да то правно призна наша држава, суд би то одбио, јер је то директно супротно нашим законима - рекао нам је адвокат, а затим објаснио каква је разлика између брака и грађанске регистрације:
- Брак има статусна права (презиме, наслеђивање), економска права (пензија, стицање имовине), да стичете родитељско право уколико имате децу. регистрација значи само део тога, а никада све. Има права везано за социјални аспект, да можете да добијете пензију, да имате здравствену књижицу, да имате заједничку имовину, али углавном нема статусна права, на пример не може да се наслеђује. То је једна комбинација статусних и имовинских права, која зависи од државе до државе. Код нас не постоји основа ни за једну од тих, тако да оно што је потписано и договорено у другим државама, само тамо важи или у државама у којима важе сличне одлуке. Све остало не би могло да важи у Србији јер да би нека страна судска одлука, решење или било који други акт важио код нас, услов је да није супротан нашем закону, а све ово је супротно - рекао нам је Александар Оленик.
Питали смо Александра уколико се деси да се две партнерке венчају у иностранству и једна партнерка има већ дете, да ли друга партнерка постаје старатељ том детету.
- Зависи која је држава и да ли је то тамо дозвољено или није. Нисам сигуран да ли та могућност постоји у некој земљи у Западној Европи, али уколико постоји, то онда важи само у тој држави. У Србији то не важи - рекао нам је адвокат, а затим нам је објаснио да ли постоји у Србији неки начин да партнерка постане старатељ детету своје партнерке:
- Може да постане старатељ под условима које је закон предвидео, али код нас нема тога. Код нас се старатељ поставља прво други родитељ, онда неко од најближих сродника са обе стране, а ако нема сродника, онда Центар за социјални рад или држава. То је редослед и круг лица који могу да буду старатељи. Ништа од тих права истополних заједница код нас не постоји - рекао нам је Александар.
Адвокат нам је објаснио да ли истополни пар има право да усвоји дете у Србији или да га добије путем вантелесне оплодње.
- Не, нема право - рекао је адвокат Александар Оленик за портал Србија Данас.