И ЛУНА ЂОГАНИ ДОБИЈА СВОЈУ КЊИГУ! "О девојци која је изгубила себе, љубав, снове, наду!"
Што само Кија?
Кристина Кија Коцкар недавно је, као што је више него познато, објавила аутобиографију под називом "Мој потпис", а то се очигледно нимало не свиђа обожаваоцима њене ривалке из прве "Задруге", Луне Ђогани.
На једној Фејсбук групи Луниних обожавалаца објављено је да извесна Емина Смајић пише књигу о Ђоганијевој, а објављен је и увод у ово дело. Верујемо да заслужује да га пренесемо у целости, уз једну сугестију списатељици: било би добро да у текст убаци слова "Ћ", "Ж", "Ч", "Ш" где им је место, јер ће јој бити теже да све то исправља када заврши писање дела.
- Књигу посвечујем Луни Ђогани, њеној породици, фановима (људима који су месецима заједно с њом плакали, смејали се и навијали за љубав, који су се будили с Луном и одлазили на спавање с њом), као и свим жртвама медија. Свим људима којима је љубав водиља кроз живот. Који имају храбрости да носе терет свог избора, да своје поступке не правдају сваљујуци кривицу на друге, који не спуштају друге да би уздигли себе.
Живот је искушење - то је данас моја дефиниција живота. Данас када свет гледам потпуно другим очима, када схватам да свако даје оно што има у себи и да истину види онај ко уме да гледа. Ово није копија ничије биографије. Књиге се пишу од давнина и, мада неке од њих могу личити једна на другу, свака је дело за себе, мада не увек вредно. Ово напомињем јер очекујем да ће се ова књига поредити с извесном аутобиографијом и проглашавати њеном копијом. Некада, у време правих вредности, аутобиографију су људи писали да би описали свој живот са свим успонима и падовима, с грешкама, да би описали начин на који су одрастали. Данас, међутим, људи пишу аутобиографије и зато да би себе прогласили свецима а оне око себе учинили негативцима. Изгледа да је то начин да се представи нечија имагинарна вредност, и као да се заборавља да онај који уздиже себе спуштајуци друге јесте, заправо, мали и јадан.
Подсетићу вас сада, а подсећаћу вас и кроз целу ову књигу, да свако види свет око себе на основу онога што носи у себи, онако како му његова свест допуста и природно је да вас неко не разуме и не прихвата када нема исту свест као ви. Ово није књига о ријалитију, нити покушај да се неко оправда и велича. Ово је књига о девојци која је изгубила себе, љубав, снове, наду и веру у живот и људе. Ово је, у ствари, књига о девојчици која је морала нагло да постане жена. О младој жени која морала да се бори пред народом који је желео њен линч, њену смрт, који ју је презирао и негирао све добро у њој јер је није разумео. Сметала им је њена постојаност, њена реч, сметао им је њен осмех, њен глас, сметало им је чак и њен изглед. Она, које је једина истина у мору лажи, сметала је многима. Није припадала свету у којем се од рођења нашла, нити свету у који је ушла као радознала девојчица. Многи, док су гледали њу, дивили су јој се због храбрости да у време материјализма и ниских вредности изабере љубав, да између њега и целог света изабере њега, између себе и њега изабере, опет, њега.
У овој књизи пронаћи це се свако ко је било шта зртвовао због љубави, свако ко зна да за љубав не постоји разлог нити правило, јер све што има правила није љубав. Љубав је разлог за настанак ове књиге, љубав је циљ и никада не може љубав сама учинити човека кривим. Љубав не тражи оправдања и не намеће кривицу, љубав никада није погрешна, ма колико нам се понекад чинило другачије. Људи су наметнули правила међу собом, а нека од њих убила су оно људско у нама. Папир је, на пример, тек папир, нестаје у ватри и води, док је љубав, сама по себи, нешто што никаква ватра не може уништити, никаква вода. Она је најважнији осећај у нама - бележи Емина.
Бајагу добро знате, а ово је његова ЛЕПА СУПРУГА: Заљубио се у АУТОБУСУ - дивна романтична прича