ДРЖАЛИ ГА ЗАТОЧЕНОГ У КАВЕЗУ, ПА ГА СВИРЕПО УБИЛИ! Трагедија породице Маринковић - упуцан је једним МЕТКОМ
Језива прича!
Отац Ивана Маринковића, Велимир, погинуо је на ратишту у Славонији 1991, када је учесник "Парова" имао само 12 година. Званични датум када је убијен није познат. Ипак, породица сваког 13. децембра обележава годишњицу његове смрти.
У разговору за "Курир" Иванова сестра Теодора је кроз сузе пре неколико година причала како су изгубили родитеља кад им је био најпотребнији.
ОВАКО СЕ ЈЕДНОСТАВНО ЛЕЧИ СЛОМЉЕНО СРЦЕ: Откривамо правила да БРЗО ПРЕБОЛИТЕ РАСКИД, једно сви кршимо
ВОДИТЕЉКА ЗБОГ ДЕЈАНА ЗАВРШИЛА КОД ПСИХИЈАТРА?! Претили јој и слали МОРБИДНЕ предмете - морала да потражи ПОМОЋ
"ОНА ЈЕ ТЕШКА, то ће брзо да ПУКНЕ!" Звезданов отац оштро о односу Анђеле и његовог сина - поменуо ИНТИМНЕ односе
ПРОДУКЦИЈА СПРЕМИЛА БОМБУ - уводе највећег ријалити заводника! Спреман да Маји РАСКИНЕ ВЕЗУ, а Цару...
- Тата је у новембру 1991. отишао на ратиште у место које се тада звало Ћералије, а данас је то Машићка Шаговина. Отишао је свесно, као добровољац. Знао је шта га чека и да се неће вратити жив. Упуцан је са једним метком. Српска радикална странка је тада бринула о свим породицама, а тата је знао да ће, ако се не врати жив, имати ко да нам помогне. Тако је и било - причала је Теодора и додаје да је Војислав Шешељ обећао да ће пронаћи посмртне остатке њеног и Ивановог тате.
Она се сећа њиховог последњег породичног окупљања.
- И данас заплачем кад се тога сетим. Тог јутра кренула сам у школу. Тата ме је позвао да му седнем у крило. Помиловао ме је по коси и саопштио да одлази. Рекао ми је да брата и мене много воли. Пољубили смо се и опростили. Мама му је слала пакете, али тај последњи није примљен. За Нову годину, 31. децембра 1991. Иван, мама и ја смо били сами у стану кад је зазвонио телефон. Добили смо позив из СРС. Речено нам је да се тата води као нестало лице. Био је то најгори дан у мом животу - присећала се Иванова сестра.
Она памти и тај тренутак кад јој је отац убијен.
- Рекли су нам да је с непријатељске стране направљена заседа. Отац је кренуо да спасе неколико породица које су Хрвати заробили и више се није вратио. Брата су прошле године позвали из војне полиције да гледа слике на којима се види како су нам оца држали у кавезу - причала је Теодора.
Теодора Маринковић је уверена да њен брат и даље пати за оцем.
- Обоје смо тешко поднели губитак родитеља. Он је изгубио мушку фигуру, отац га је васпитавао да буде фер и коректан, учио га је како да се брани. Иван не воли батине и не би мрава згазио. Тата га је водио на утакмице, разговарао с њим. Знам да брату много фали отац и да би све дао на свету да је сад са нама - завршила је тада Теодора за "Курир".