Љуба Пантовић грца у сузама - Не може да преболи смрт оца: "Нисам хтела да га идентификујем у мртвачници"

Љуба Пантовић гостовала је у емисији "Шок ток", где је говорила о детаљима из свог приватног живота.

Љуба се у једном моменту дотакла и једне врло болне теме, а то је смрт њеног оца, коју и данас подноси веома тешко, с обзиром да је била врло везана за њега.

- Ужасно тешко и дан данас је подносим тешко. Јер је мени мој тата... Знаш кад те неко подржава у свему, да си најцрњи, најгори на свету. Мени је само било жао тате, он је много волео да ја будем у ријалитију, јер је то био једини начин да ме види. Пошто ја будем у Шведској, па дођем, па га обиђем, будем ту 2-3 дана, он је мени рекао "Ја упалим телевизор, ја тебе видим" - рекла је Љуба, након чега је отркила да је у моменту смрти њеног оца била управо у Шведској, те да јој је сестра јавила тужну вест.

- Било би лепо да чују ово људи који пију. Зато што је мој тата пио и ја сам се јако љутила, зато ја не волим да седим у друштву које пије. Ја сам тати рекла "Не играј се са тим", јер је он био спортиста исто. Он ујутро пије, а после уради два тренинга иако је имао 70 година. Изгледао је топ, његово тело је било као код младића од 30 година. Мислим тело здравствено, он је радио редовно анализе, али је волео да пије. Пар пута се баш препио и ја сам била јако несрећна и рекла сам му "Једном ћеш да одеш и да умреш, а нас да оставиш да патимо размишљајући шта ми то још нисмо урадили за тебе". Тако је и било. Он је био у боници, нешто су га успавали, давали му неке лекове у покушају да га пробуде, а он није могао више да се пробуди, иако то његово стање није одговарало свему томе. Ја имам пријатеље у Ургентном центру, хвала им свима, сви су били око мог тате, њима нешто није било јасно, то је једно здраво тело са добрим налазима, које ти више не можеш мождано да пробудиш. Онда је моја другарица рекла "Данас ја радим обићићу твог тату", ја кажем "Јао види ако се пробуди питај га да ли му нешто треба". Он је био бесвестан још увек, она га као продрмала "Чика Гашо Љуба ме послала", он је тада отворио очи и рекао "Реци јој хвала што брине за мене" и она је рекла "Питала је Љуба да ли Вам нешто треба?", он је рекао "Треба ми да оздравим" - рекла је Љуба након чега је заплакала.

Као врло млада остала је и без стрица за којег је била веома везана и тада је, како сама каже, схватила да сутрашњег дана можда неће бити.

- Ја сам мог оца увек грлила као да га грлим последњи пут и зато сам можда срећнија од мојих сестара које то нису умеле да ураде. Зато што сам ја то искусила на најгори могући начин, јер је мој стриц умро кад сам ја рекла да чу отићи сутра да га видим. Тада сам била много млађа, али сам схватила да не постоји сутра. Ја сам стрица много волела, није имао децу и он је нас три много волео и био је јако духовит. Он је добио рак плућа, лежао је у боници, питали су "Ко ће да иде да види Саву?", Сава се звао, ја сам рекла "Ја ћу да одем сутра" и он је умро. Ја то никада нисам могла да прежалим. Ти свакога треба да грлиш као задњи пут. И ја сам мог тату увек крлила као задњи пут и он ми је увек махао са степеница. Кад су тражили да неко иде да га идентификује у мртвачници, ја нисам хтела, зато што је мени мој тата остао као насмејани тата, који ми маше низ степенице - испричала је Љуба Пантовић кроз сузе.